Вело д’Ор
From Wikipedia, the free encyclopedia
Вело д’Ор (фр. ), награда је која се додјељује најбољем друмском бициклисти на крају сезоне. Успостављена је 1992. године од стране француског бициклистичког часописа и представља еквивалент Златној лопти, коју часопис додјељује најбољем фудбалеру.[1][2] Побједника бирају новинари широм свијета гласањем.[3]
Основне информације | |
---|---|
Спорт | друмски бициклизам |
Додјељује се за | најбољег бициклисту године |
Српско име | Златни бицикл |
Изворно име |
|
Друга имена |
|
Историја | |
Прва награда | 1992. |
Број награда | 33 (до 2024) |
Први добитник | Мигел Индураин |
најучесталији добитник |
|
Последњи добитник | Јонас Вингегор (2022) |
До 2022. у избору су учествовали и мушкарци и жене, док је 2022. формирана посебна награда за жене, јер награду није била добила ниједна жена, а Анемик ван Влаутен је била пета у избору 2019.[1] Од 2023. успостављена је и категорија за најбољег возача на класицима за мушкарце и за жене, под називом Трофеј Еди Меркс. Часопис такође организује и награду за најбољег француског бициклисту — Вело д’Ор франсез.
Први добитник награде био је Мигел Индураин, док је Алберто Контадор рекордер са четири побједе. Ленс Армстронг је у периоду од 1999. до 2005. добио награду пет пута, али су му одузете 2012. након што је доказано да се допинговао и поништени су му сви резултати.[4] Анемик ван Влаутен је прва добитница награде за жене.