From Wikipedia, the free encyclopedia
Пангерманизам (њем. ) паннационалистичка је политичка идеја. Пангерманисти су првобитно покушали да уједине све Нијемце, а можда и све германске народне, у јединствену националну државу познату као Велика Њемачка (њем. ).
Пангерманизам је имао велики утицај на њемачку политику у 19. вијеку током уједињења Њемачке када је Њемачко царство проглашено као национална држава 1871. године, али без Аустрије (Мала Њемачка) и у првој половини 20. вијека у Аустроугарском цаству и Њемачком царству. Од краја 19. вијека, многи пангерманисти, од 1891. године окупљени у Пангермански савез, усвојили су етноцентричке и расистичке идеологије, што је на крају довело до спољне политике „Дом у Рајху” коју је вршила Нацистичка Њемачка од 1938. године, што је један од основних разлога избијања Другог свјетског рата.[1][2][3][4] Као резултат катастрофе Другог свјетског рата, пангерманизам се сматрао углавном табу идеологијом у послијератном периоду у Западној и Источној Њемачкој. Данас, пангерманизам је углавном ограничен на неке политичке групе у Њемачкој и Аустрији.
Велика Немачка свој корен има у процвату немачког национализма за време наполеонских ратова, односно настојањима да се након формалног нестанка Светог римског царства све немачке земље поновно уједине у једну државу. Када се тај процес захуктао у 19. веку створиле су се две алтернативе.
Прва је била уједињење под патронатом династије Хабзбург, односно укључивање територија Аустрије. Та је идеја добила назив .
Као алтернатива Великој Немачкој, пруска влада на челу Отом фон Бизмарком је промовисала пројекат Мале Немачке () који би искључивао Аустрију. Аргументи су делом били унутрашњополитички - без Аустрије би Пруска лакше доминирала Немачком - а делом спољнополитички - укључивањем хабзбуршке Аустрије, нова држава би дошла у сукоб с мађарским, италијанским и словенским национализмима, а тиме посредно и са Русијом те другим силама које би те покрете подржавале.
Идеја Мале Немачке је своју превагу однела у пруско-аустријском рату 1866. године, а године 1871. је формализирана стварањем Другог рајха за време француско-пруског рата. Једини уступак великонемачкој идеји - коме се Бизмарк без успеха опирао - било је укључивање Алзаса и Лорена, покрајина поражене Француске са великом немачком мањином, у нову државу.
У каснијим раздобљима, поготово под Бизмарковом владом, великонемачка идеја је била у другом плану, да би добила замах тек након завршетка Првог светског рата због кога су делови Немачке завршили под влашћу других држава. Великонемачка идеја се манифестовала делом као иредентизам, а делом као настојање да се Немачкој припоји Аустрија, што је било изричито забрањено мировним уговорима. Великонемачкој идеји је замах дало и од стране савезника јавно прокламирано право на самоодређење које је, по многима, било прекршено управо у случају Аустрије, а многи Немци су у њој видели својеврсну компензацију за територијалне и друге губитке у рату.
То се манифестовало у програму немачке Националсоцијалистичке странке, која је након Хитлеровог доласка на власт постала службеном политиком Трећег рајха. Делимично остварење тог пројекта се испољавало у анексији (Аншлус) Аустрије те накнадној анексији Судета и Мемела. Покушај да се анектира спорни град Данциг довео је до сукоба с Пољском и избијања Другог светског рата.
Током самог рата идеја Велике Немачке је постепено срастала с расистичким идејама о Немцима као господарима Европе те продору на исток и ширењу животног простора. Нацистичка Немачка, прозван Великим Немачким Рајхом, ће с временом формално обухватити Чешку и Моравску (1939. анектирану као посебан протекторат), Пољску (Генерално губернаторство), Алзас и Лорену (анектиране након пораза Француске 1940.), Штајерску и Крањску (након пада Југославије 1941. године), односно Јужни Тирол (анектиран након капитулације Италије 1943. године). Но, и на врхунцу моћи Велики Немачки Рајх није садржавао све територије на коме су живели становници којима је немачки језик матерњи - Швајцарској је из политичких и других практичних разлога поштована неутралност, мада су неки нацистички идеолози, анексију немачких делова Швајцарске промовисали у својим службеним документима.
С поразом Немачке у Другом светском рату, пропала је и великонемачка идеја, коју су силе победнице држале потенцијалним извором немачког реваншизма. У ту је сврху толерисано велико поратно етничко чишћење Немаца из великог дела источне Европе, а мировни уговори утврдили су нове границе. Устави Немачке и Аустрије су такође изричито забранили свако будуће присаједињење, а идеја је, с обзиром на низ нових економских, политичких и културних околности изгубила популарност у дотичним земљама.
Неки, с друге стране, држе да ће пројект европског уједињења те стварање супранационалне ЕУ и фактичко брисање граница између држава-чланица представљати, из економског угла, остварење овог пројекта, овај пут без икаквих негативних конотација.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.