Веделово море
рубно море Јужног океана / From Wikipedia, the free encyclopedia
Веделово море је рубно море Јужног океана уз обалу Антарктика. Обухвата 8 245 000 км². Са севера га окружују Јужна Шетландска острва, Јужна Оркнијска острва, Јужна Сандвичка острва о острво Буве, са запада и југозапада Антарктичко полуострво, а са југа и југоистока Антарктичко копно. Највећа дубина је 5148 м. Просечна годишња температура површинског слоја воде нижа је од 0 °C, а у дубинама се повећава. Салинитет је мањи од 34‰. Уз копнену обалу пружа се Веделова и Филчнерова (Filchner) ледена баријера. Веделово море обилује китовима, фокама и пингвинима. Открио га је Енглез Џејмс Ведел (James Weddell) 1823. године, по коме је и добило име.
Море је садржано у оквиру два преклапајућа антарктичка територијална потраживања Аргентинског Антарктика, Британске антарктичке територије, а такође се делимично налази и унутар Антарктичке чилеанске територије. У најширем делу ово море има око 2.000 km (1.200 mi) у пречнику, а његова површина је око 2,8×10^6 km2 (1,1×10^6 sq mi).[1]
Разне ледене полице, укључујући ледену полицу Филчнер-Роне, обрубљују Веделово море. Неке од ледених полица на источној страни Антарктичког полуострва, које су раније покривале око 10.000 km2 (3.900 sq mi) Веделовог мора, потпуно су нестале до 2002. године.[2] Научници сматрају да Веделово море има најчистију воду од свих мора. Истраживачи са Института Алфред Вегенер, када су пронашли Секијев диск видљив на дубини од 80 m (260 ft) на дана 13. октобра 1986, утврдили су да бистрина одговара чистоћи дестиловане воде.
У својој књизи „Бели континент“ из 1950. године, историчар Томас Р. Хенри пише: „Веделово море је, према сведочењу свих који су пловили његовим водама пуним берга, најварљивији и најтуборнији регион на земљи. Росово море је релативно мирно, предвидљиво и безбедно.“[3] Он наставља с читавим једним поглављем, причајући о митовима о зеленокосом мерману виђеном у леденим морским водама, о немогућности посада да нађу пут до обале до 1949. године, и о опасном „смрзавању меса“ које је оставило бродове, као што је Endurance Ернеста Шаклетона, на милост и немилост ледених санти.