Вампаноаг
From Wikipedia, the free encyclopedia
Вампаноази (енг. Wampanoag, /ˈwɑːmpənɔːɡ/, вам. Вомпанаак) су алгонквински народ, који је пре контакта са Енглезима на почетку 17. века насељавао југоисток данашње америчке државе Масачусетс (укључујући и острва Мартас Вињард и Нентакет) и крајњи исток државе Род Ајланд. Њихова територија се простирала на западу до залива Нарагансет, на југоистоку до полуострва Кејп Код и на североистоку до града Плимута. Према процени Џејмса Мунија, око 1610. Вампаноага је било око 6.600, само на острву Мартас Вињард живело их је око 3.000. Били су полуномадски народ, узгајали су кукуруз, пасуљ и бундеву, али су и сакупљали дивље плодове и бавили се ловом и риболовом.[1]
Између 1615. и 1619. године Вампаноази су били жртве епидемије заразне болести, не зна се поуздано које, али највероватније богиња или лептоспирозе. Смртност је била веома велика. Губици су били толико велики да су неколико година касније енглески колонисти били у стању да веома лако оснују своја насеља у колонијама Плимут и Масачусетс Беј.[2] Више од 50 година касније у Рату краља Филипа (1675—1676) убијено је око 40% Вампаноага. Већи део преживелих мушкараца је продат у ропство на острву Бермуда или на Западноиндијским острвима (Антилима). Многе жене и деца су продати у ропство у Новој Енглеској.
У историјским документима Вампаноази након краја 18. века више нису помињани, али ипак нису престали да постоје. Преживели су остали на својој традиционалној територији, где су се мешали са припадницима других народа, прилагодили су се променама, али су успели да очувају неке аспекте своје културе. У САД је 2010. живело 2.756 Вампаноага.[3] Последњи говорник вампаноашког дијалекта масачусетског језика умро је пре више од 100 година. Међутим, Вампаноази су 1993. године започели процес ревитализације језика, захваљујући коме је вампаноашки поново постао живи језик.