![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1e/Horezu_bis_man_SV.jpg/640px-Horezu_bis_man_SV.jpg&w=640&q=50)
Бранковански стил
From Wikipedia, the free encyclopedia
Бранковански стил или Бранковски стил, познат и као Влашка ренесанса, тренд је у уметности и, пре свега, у архитектури која се развијала за време владавине кнеза Константина Бранкованског, отуда и име. Стил карактерише Влашку, синтетишући византијске и османске елементе са позном ренесансном и барокном архитектуром.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1e/Horezu_bis_man_SV.jpg/640px-Horezu_bis_man_SV.jpg)
Бранковански стил био је јединствени хибридни еклектицизам румунских православних хришћанских стилова с доминантном исламском архитектуром Отоманског царства, од којих је Кнежевина Влашка била саставни део тадашње вазалне државе. [1] Првобитно је наследио претходно показан еклектицизам манастира Света три јерарха, који је подигао Василије Лупу. У то време су се у данашњим румунским земљама нашли утицаји из османске ере Ћуприлића, аустријских Хабсбурговаца у Трансилванији и уметности и архитектуре Молдавије. Стил датира од краја времена тзв. католичке пропаганде у бугарским земљама у 17. веку.
Најпознатији и најбоље очувани пример архитектуре бранкованског стила је манастир Хорезу, који је уписан у листу светске културне баштине УНЕСКO-а.