Боливија
држава у Јужној Америци / From Wikipedia, the free encyclopedia
Боливија (шп. , кеч. , ајм. ), званично Вишенационална Држава Боливија (шп. ),[2][3] је држава без излаза на море, која се налази у западно-централном делу Јужне Америке.[4] Према северу и истоку се граничи са Бразилом, према југу са Парагвајем и Аргентином, према југозападу са Чилеом и према западу са Перуом. Седиште владе и извршног главног града је Ла Паз, док је уставна престоница Сукре. Највећи град и главни индустријски центар је Санта Круз де ла Сијера, који се налази на тропским низијама, углавном равном региону истока земље.
Вишенационална Држава Боливија | |
---|---|
Главни град | Сукре, Ла Паз |
Највећи град | Санта Круз де ла Сијера |
Службени језик | шпански, кечуа, ајмара |
Владавина | |
Облик државе | република |
— Председник | Луис Арсе |
— Потпредседник | Давид Чокеанка |
Историја | |
Независност | од Шпаније |
— Проглашена: | 6. август 1825. |
— Призната: | 21. јул 1847. |
— Приступила Уједињеним нацијама: | 14. новембар 1945. |
— Тренутни устав: | 7. фебруар 2009. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 1.098.581 km2 (27) |
— вода (%) | 1,29 |
Становништво | |
— 2012.[1] | 10.027.254 (85) |
— густина | 9,13 ст./km2 |
Економија | |
БДП / ПКМ | ≈ 2019 |
— укупно | $89.018 билиона (88) |
— по становнику | $7,790 (123) |
ИХР (2019) | 0.718 (7) — пораст |
Валута | боливијски боливијано |
— стоти део валуте | |
Остале информације | |
Временска зона | -4 |
Интернет домен | |
Позивни број | +591 |
Суверена држава Боливија је уставно унитарна држава, подељена на девет департмана. Географија ове земље варира од врхова Анда на западу, до источних низија, смештених у басену Амазона. Једна трећина земље је унутар планинског ланца Анда. Са 1.098.581 km² површине, Боливија је пета по величини држава у Јужној Америци, после Бразила, Аргентине, Перуа и Колумбије (и поред Парагваја, који је уз Боливију једина држава без излаза на море у Америци), 27. по величини у свету, највећа земља без излаза на море на јужној хемисфери и седма по величини земља на свету, после Казахстана, Монголије, Чада, Нигера, Малија и Етиопије.
Становништво земље, процењено на 12 милиона,[5] је мултиетничко, укључујући Американце, Местике, Европљане, Азијате и Африканце. Шпански је званични и преовлађујући језик, иако 36 аутохтоних језика такође имају званични статус, од којих су најчешће говорени језици гварани, ајмара и кечуа. Велики број различитих култура у Боливији је веома допринео разноврсности на пољима уметности, књижевности, музике, као и у кулинарству.
Пре доласка Европљана, област данашње Боливије била је део Царства Инка – највеће државе преколумбовске Америке. Конкистадори су овладали овим подручјем у 16. веку. Током највећег дела колонијалне владавине Шпаније, ова област је била позната као Горњи Перу и била је под управом Вицекраљевства Перу, ком је припадао највећи део шпанских колонија у Јужној Америци, иако је ово подручје имало значајну аутономију у надлежности Краљевске Аудијенције Чаркас. Борба за независност је трајала од 1809. до 1825, након чега је успостављена република названа по Симону Боливару.[6] Током 19. и раног 20. века, Боливија је изгубила контролу над неколико периферних територија од стране суседних земаља. Боливија је остала релативно политички стабилна све до 1971, када је Хуго Банзер предводио државни удар који је подржавала ЦИА. Овај државни удар је социјалистичку владу Хуана Хозеа Тореса заменио војном диктатуром на челу са Банзером. Банзеров режим се обрачунавао са левичарском и социјалистичком опозицијом и другим облицима неслагања са његовом политиком, што је резултирало мучењем и смрћу једног броја грађана Боливије. Банзер је збачен 1978. и касније се вратио као демократски изабрани председник Боливије од 1997. до 2001. Под председавањем Ева Моралеса 2006–2019, земља је доживела значајан економски раст и политичку стабилност.
Боливија је земља у развоју, са средњим нивоом индекса хуманог развоја, и стопом сиромаштва од 53%.[7] Модерна Боливија је чартер чланица УН, ММФ, Покрета несврстаних, ОАД и многих других. Боливија је и даље друга најсиромашнија земља у Јужној Америци, иако је смањила стопе сиромаштва и има најбрже растућу економију у Јужној Америци. Боливијске главне економске активности укључују пољопривреду, шумарство, рибарство, рударство и производну робу као што су текстил, одећа, рафинисани метали и рафинисана нафта. Боливија је веома богата минералима, укључујући калај, сребро, литијум и бакар. Као држава без излаза на море, 2010. године је склопила споразум са суседним Перуом, захваљујући којем је добила на коришћење луку Ило на 99 година.[8]