Богатић

За друге употребе, погледајте Богатић (вишезначна одредница).

Богатић је насељено место у Србији и седиште истоимене општине у Мачванском управном округу. Удаљен је 98  западно од Београда. Према попису из 2022. било је 5.569 становника. Становници Богатића називају се Богатинци.^[1]

Богатић
Зграда Скупштине општине Богатић
Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Мачвански
Општина	Богатић
Становништво
— 2022.	5.569
Географске карактеристике
Координате	44° 50′ 04″ С; 19° 28′ 46″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	84
Површина	47,82 2
Богатић Богатић на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	15350
Позивни број	015
Регистарска ознака

Историја

Околина Богатића била је насељена још пре почетка наше ере. За време римске владавине у овој области развила су се многа насеља, а изгледа, и на подручју где се налази данашњи Богатић, јер су овде пронађени фрагменти римских цигала и црепова.

Богатић се први пут помиње за време аустријске окупације Србије 1718–1739. године са 44 породице. Када су Аустријанци 1718. године основали у овој области шабачки дистрикт, који је бројао 75 насељених места, Богатић је међу њима био највеће место. За време Првог српског устанка Богатић је био средиште Мачве. Године 1818. имао је 201 кућу. За време кнеза Милоша почела су да се уређују села у Мачви. Тада је и Богатић добио тип градског мачванског друмског насеља.

Становништво Богатића претрпело је велике губитке у Балканским ратовима 1912–1913. а нарочито за време Првог светског рата 1914–1918. године. При упаду у Мачву 1914. године аустро-угарски војници вршили су велика зверства у Богатићу и околини.

Указом Краља од 29. фебруара 1924. године насеље је добило статус варошице. Мештанка Лепосава Малетић је јуна 1937. родила четворке, али све четири девојчице су умрле у року од десетак дана^[2]

У току народне револуције Богатић с околином био је поприште жестоких борби. Град је неколико пута ослобађан у 1941. години. Средином јула 1941. године на Бубањи, у непосредној близини Богатића, формиран је Мачвански народноослободилачки одред који је 7. августа исте године напао и заузео Богатић. Тог дана био је у Богатићу пазарни дан. Поред сељака и великог броја сељачких кола ушла су у град и троја партизанска сељачка кола натоварена оружјем и муницијом. У исто време су и борци одреда пошли за Богатић, помешани с народом. Кад су стигли на одређено место, борци су се одмах нашли код кола, збацили кукурузовину, испод које је било оружје, и зачас су сви борци одреда били под оружјем. Изненадна појава наоружаних људи усред Богатића запрепастила је жандарме који су се без отпора предали. Богатић је ослобођен, а из затвора су пуштени сви политички затвореници. Одмах је у центру града одржан збор на коме је говорио командант одреда. После збора у одред је добровољно ступило неколико десетина бораца. Ослобођење Богатића представљало је велики политички успех о коме се одмах разнео глас по целој Мачви и Србији. Град с околином постао је центар ослобођене територије с које је успешно дејствовао Мачвански партизански одред. У центру града подигнут је споменик Мики Митровићу и палим борцима у народноослободилачком рату.

У Богатићу се од 1966. године одржава традиционална манифестација „Хајдучке вечери“.^[3] У Богатићу постоје културни објекти Црква Рођења Богородице у Богатићу из 1856. године, Зграда старог окружног начелства у Богатићу.

Демографија

У насељу Богатић живи 5910 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40 година (38,6 код мушкараца и 41,4 код жена). У граду има 2289 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,83.

Према попису из 2002. Богатић је имао 7350 становника. Према попису из исте године општина Богатић је имала 32990 становника.

Ово насеље је великим делом насељен Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Природни услови

Богатић смештен је у западом делу Републике Србије. Од најближег већег града, Шапца, град је удаљен 24,5 км северно, а од главног града Београда 98 км западно.

Богатић заузима северозападни део плодне и богате мачванске равнице, која је обгрљена двема рекама: са запада Дрином, а са севера реком Савом. Клима у Богатићу је умереноконтинентална.

Богатић обилује великим количинама подземне воде па је скоро искључиви вид водоснадбевања становништва Мачве из подземних извора. Хидрографска мрежа гравитира према реци Сави и има изглед лепезе са чвором код Шапца

Познати из Богатића

• Панта Михајловић - српски инжењер и пионир на пољу телекомуникација
• Александра Радовић - певачица
• Мирјана Алексић - позната певачица фолк музике
• Миленко Заблаћански - глумац
• Василије Ракић Вајк - музичар

Демографија[4] Година Становника 1948. 5.662 1953. 6.287 1961. 6.413 1971. 6.834 1981. 7.225 1991. 7.346 7.246 2002. 7.350 7.750 2011. 6.488

Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби			6.890	93,74%
Роми			277	3,76%
Црногорци			14	0,19%
Југословени			14	0,19%
Хрвати			13	0,17%
Украјинци			3	0,04%
Македонци			3	0,04%
Русини			2	0,02%
Муслимани			1	0,01%
Мађари			1	0,01%
Бугари			1	0,01%
непознато			80	1,08%

Становништво према полу и старости^[6]

	м			ж
?	40			61
80+	49			79
75—79	85			149
70—74	185			220
65—69	206			256
60—64	224			220
55—59	183			178
50—54	246			257
45—49	283			319
40—44	246			277
35—39	223			225
30—34	216			242
25—29	288			236
20—24	257			251
15—19	259			248
10—14	232			202
5—9	191			167
0—4	194			156
Просек :	38,6			41,4

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 1.309 1.541 1.669 1.884 2.087 2.180 2.289

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 405 508 420 466 249 165 51 16 6 3 3,21

Домаћинства

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	2.990	918	1.825	133	95	19
Женски	3.218	677	1.839	542	144	16
УКУПНО	6.208	1.595	3.664	675	239	35

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.581	622	0	7	237
Женски	957	345	0	5	63
УКУПНО	2.538	967	0	12	300
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	39	126	168	27	64
Женски	7	4	149	24	39
УКУПНО	46	130	317	51	103
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	8	30	83	44	50
Женски	19	11	64	75	112
УКУПНО	27	41	147	119	162
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	26	0	0	50
Женски	21	0	0	19
УКУПНО	47	0	0	69

Становништво по делатностима које обавља

Галерија

• 
  Центар Богатића
• 
  Дом здравља у Богатићу
• 
  Зграда општине Богатић
• 
  СПЦ у Богатићу
• 
  Споменик
• 
  Споменик
• 
  Споменик
• 
  Улица Војводе Степе
• 
  Основна школа „Мика Митровић”
• 
  Зграда предшколске установе
• 
  Споменик на путу Богатић-Шабац
• 
  Споменик Мики Митровићу

Референце

1. Речник САНУ, књига 1
2. "Време", 26. јун 1937, стр. 1 и 5; 6. јул, стр. 5
3. Богатић: Крајишник нови харамбаша („Вечерње новости“, 4. август 2013)
4. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
5. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
6. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

• Званични веб-сајт
• Туристичка организација општине Богатић
• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација ()
• План насеља на мапи ()
• Сајт општине Богатић (језик: српски)