Blu-ray
From Wikipedia, the free encyclopedia
Блу-реј диск (енгл. ) наследник је ДВД-а. Његов конкурент је био Тошибин HD DVD који је повучен из производње пошто је током такозваног „плавог рата“ Сони представио четворослојни Блу-реј диск капацитета 100 GB. Тошиба је признала пораз и објавила да више неће производити HD DVD дискове. Технологија и припадајући уређаји су конципирани за приватне кориснике. За виша очекивања предузетничких корисника постоје варијанте (енгл. Professional Disc for Data - PDD) и (енгл. Professional Disc for Broadcast - PDB). Сонијева нова играчка конзола PlayStation 3 поседује Блу-реј читач. То јој поред игара омогућује и репродукцију филмова у овом формату. Име је енглеског порекла и буквално значи диск плавог зрака, при чему се диск односи на медијуме, а плави зрак на примењени плави ласер. Ортографски исправно писање Blue-ray Disc је вероватно било промењено да би се појам могао лакше регистровати као робна марка.[1]
Блу-реј диск постоји у 3 формата: као BD само за учитавање, као BD-R за учитавање и једноструки запис и као BD-RE за учитавање и вишеструки запис података.