![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/63/Firmengebaeude_Portois-Fix_1899.jpg/640px-Firmengebaeude_Portois-Fix_1899.jpg&w=640&q=50)
Бечки књижевни договор
From Wikipedia, the free encyclopedia
Бечки књижевни договор је историјски споразум јужнословенских књижевника којим је ударен темељ заједничком српскохрватском језику,[1] као и савременим књижевним језицима: бошњачком, хрватском и српском, који су настали на његовим основама. Бечким књижевним договором је као основа за заједнички књижевни језик Јужних Словена узет народни говор Босне и Херцеговине (источнохерцеговачки дијалекат) и Дубровника (дубровачки говор), карактеристичан по штокавском наречју и ијекавском изговору.[2]
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/63/Firmengebaeude_Portois-Fix_1899.jpg/320px-Firmengebaeude_Portois-Fix_1899.jpg)
Договор је постигнут у Бечу (Аустријско царство) 28. марта 1850. године[1] између осморице јужнословенских књижевника, држављана Аустријске монархије, од којих су петорица били Хрвати, двојица Срби и један Словенац.[3] Циљ окупљених језикословаца је био да се национални књижевни језици што је више могуће приближе, јер су сматрали да су сви јужни Словени један народ и стога треба да имају један књижевни језик:
Знајући да један народ треба једну књижевност да има и по том са жалости гледајући како нам је књижевност раскомадана, не само по буквици него и по језику и правопису, састајали смо се овијех дана да се разговоримо како бисмо се, што се за сад више може, у књижевности сложили и ујединили.[4]
— Бечки књижевни договор