Барбара Стенвик
From Wikipedia, the free encyclopedia
Барбара Стенвик (енгл. ) је била америчка глумица, рођена 16. јула 1907. године у Њујорку, а преминула 20. јануара 1990. године у Санта Моники (Калифорнија).
Барбара Стенвик | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Пуно име | Руби Катрин Стивенс | ||||||||||
Датум рођења | (1907-07-16)16. јул 1907. | ||||||||||
Место рођења | Њујорк, САД | ||||||||||
Датум смрти | 20. јануар 1990.(1990-01-20) (82 год.) | ||||||||||
Место смрти | Санта Моника, Калифорнија, САД | ||||||||||
Супружник | Франк Феј (1928—1935) Роберт Тејлор (1939—1951) | ||||||||||
Веза до -а | |||||||||||
|
Остала је сироче са четири године и делимично одрасла у хранитељским породицама, увек је радила. Један од њених редитеља, Жак Турнер, рекао је за њу: „Она живи само за две ствари, а обе су посао.“[1] Дебитовала је на сцени у хору као Зигфелдова девојка 1923. године, са 16 година, а за неколико година је глумила у представама. Њена прва главна улога, која је била хит Бурлеска (1927), учврстила ју је као звезду Бродвеја.
Године 1929, почела је да глуми у сликама које говоре. Франк Капра ју је изабрао за своју романтичну драму Ladies of Leisure (1930). То је довело до додатних водећих улога које су подигле њен профил, као што су Ноћна медицинска сестра (1931), Бебино лице (1933) и контроверзни Горки чај генерала Јена (1933). Године 1937. играла је главну улогу у Стели Далас за коју је зарадила своју прву номинацију за Оскара за најбољу глумицу. Године 1939, глумила је у филму Јунион Пацифик, који је освојио прву Златну палму на Филмском фестивалу у Кану.
Године 1941, играла је у две ексцентричне комедије: Ватрена лопта са Гаријем Купером и Леди Ева са Хенријем Фондом. Добила је своју другу номинацију за Оскара за Ватрену лопту, а у деценијама од њеног објављивања, Лади Ева је почела да се сматра комичним класиком, а Стенвик је названа једном од најбољих у америчкој комедији.[2] Други успешни филмови током ове ере њене каријере су Упознајте Џон До (1940) и Ти припадаш мени (1941), који су је поново удружили са Копером и Фондом.
До 1944, Стенвик је постала најплаћенија глумица у Сједињеним Државама. Глумила је са Фредом Макмарејом у главном филму ноар Двострука обмана (1944), глумећи жену која убеђује продавца осигурања да убије њеног мужа, за шта је добила трећу номинацију за Оскара. Године 1945, глумила је домаћицу новинара у хит романтичној комедији Божић у Конектикату. Следеће године је тумачила наслов трагичне фаталне жене у Чудној љубави Марте Ајверс. Добила је четврту номинацију за Оскара за улогу инвалидне жене у ноир трилеру Опрости, погрешан број (1948).
Барбарина филмска каријера је почела опала до почетка 1950-их; упркос томе што је у тој деценији имала приличан број водећих и главних споредних улога, од којих је најуспешнија била Директоров апартман (1954), ти филмови нису били тако добро прихваћени као они раније у њеној каријери. Прешла је на телевизију до 1960-их, где је освојила три Еми награде – за Шоу Барбаре Стенвик (1961), вестерн серију Велика долина (1966) и мини серију The Thorn Birds (1983). Добила је почасног Оскара 1982. године, Златни глобус Сесил Б. Демил награду 1986. и неколико других почасних награда за животно дело. Амерички филмски институт ју је рангирао као 11. највећу женску звезду класичне америчке кинематографије.[3]