![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c8/Kingdom_of_Yugoslavia_%25281929-1939%2529-sr.svg/langsr-640px-Kingdom_of_Yugoslavia_%25281929-1939%2529-sr.svg.png&w=640&q=50)
Бановине Краљевине Југославије
управне јединице Краљевине Југославије / From Wikipedia, the free encyclopedia
Бановине су од 1929. године биле управне јединице Краљевине Југославије. Претходна подела је била на области.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c8/Kingdom_of_Yugoslavia_%281929-1939%29-sr.svg/640px-Kingdom_of_Yugoslavia_%281929-1939%29-sr.svg.png)
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d6/Jugoslavija1929_banovine.jpg/640px-Jugoslavija1929_banovine.jpg)
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/6/69/Banovine_1935.jpg/640px-Banovine_1935.jpg)
Целокупна територија Краљевине Југославије била је подељена на девет бановина. Београд, заједно са Панчевом и Земуном, као главни град није припадао ниједној бановини (представљао је посебну управну јединицу под називом Управа града Београда, а овлашћења управника главног града била су упоредива са онима које су имали банови у остатку земље).
- Дравска бановина (Љубљана)
- Савска бановина (Загреб)
- Врбаска бановина (Бања Лука)
- Приморска бановина (Сплит)
- Дринска бановина (Сарајево)
- Зетска бановина (Цетиње)
- Дунавска бановина (Нови Сад)
- Моравска бановина (Ниш)
- Вардарска бановина (Скопље)
Године 1939, као резултат споразума Цветковић-Мачек, спајањем Савске и Приморске бановине (у целости) и делова Дунавске, Врбаске, Дринске и Зетске бановине настаје Бановина Хрватска.