Атлантизам
From Wikipedia, the free encyclopedia
Атлантизам или евроатлантизам је вјеровање у сарадњу између Европе и САД и Канаде у погледу политичких, економских и одбрамбених питања, ради очувања безбједности и напредка земаља учесница, као и вриједности које их сједињују. Израз се може користити на ужи начин како би се означила подршка НАТО савезу,[1] или на шири начин како би се означила шира сарадња, заједничке вриједности, осјећај јединства, као и одређени степен интеграције двије стране океана. Израз потиче од назива океана који дијели Европу и Сјеверну Америку тј. Атлантског океана. У пракси филозофија атлантизма подстиче активан ангажнам Сјеверне Америке, тачније Сједињених Држава, у Европи и ближу сарадњу обје стране океана. То је нарочито дошло до изражаја током Другог свјетског рата и након његовог завршетка, када је дошло до успостављања различитих евроатлантских институација, од којих су највжаније НАТО и Маршалов план.
Снага атлантизма се разликује у зависности од регије или земље, на основу различитих културних и историјских фактора. Сматра се да је атлантизам посебно јак у дијеловима источне и средње Европе, као и у Великој Британији. Политички, има склоности да буде јаче повезан и са ентузијазмом, али не искључиво, са класичним либералима или десницом у Европи. Атлантизам често подразумјева афинитет ка америчкој политичкој или друштвеној култури, као и према историјским везама између два континента.
Постоји извјесна тензија између атлантизма и континентализма са обје стране Атлантика, док неки појединци наглашавају повећану регионалну сарадњу или интеграцију ка трансатлантској сарадњи.[2] Однос између сјеверноамеричких и европских интеграција је комплексан и није у непосредној супростности.[3] Интернационализам је спољна политика за коју се вјерује да комбинује атлантизам и континентализам.[3] Релативно смањење европске и америчке моћи у свијету, пад Совјетског Савеза, као и ширење атлантистичких норми изван сјеверноатлантског региона, довело је до пада моћи атлантизма од краја Хладног рата. Други међународни односи су све више наглашени, али се вјерује да су трансатланстки односи још увијек најзаступљенији на свијету.