![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/94/Apollonia_odeon.jpg/640px-Apollonia_odeon.jpg&w=640&q=50)
Апoлонија (Илирија)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Аполонија (старогрчки Απολλωνια) је највећа старогрчка лука у Илирији, коју су основали досељеници из Коринта и Керкире 588. п. н. е. у земљи илирског племена Тауланти, на десној обали реке Аоја (данас Виоса) [1], око 10 км од њеног ушћа у Јадранско море. Најближи модерни град је Фиер [2].
Аполонија Ἀπολλωνία | |
---|---|
![]() Апoлонија | |
Административни подаци | |
Држава | Илирија |
Становништво | |
Географске карактеристике | |
Координате | 40° 42′ 31″ С; 19° 28′ 00″ И |
Смештен на западном крају Виа Егнатиа, овај град је истовремено био и трговачки центар и тврђава [3]. Аристотел га је навео као пример олигархијског режима: потомци грчких досељеника држали су контролу над колонијом, насељеном углавном Илирима [4]. Аполонија је ковала сопствени новац и продавала су илирске робове у иностранству [5].
Када је Цезар убијен, његов наследник Октавијан је учио са Атенодором у Аполонији. У првим вековима хришћанства град је био центар истоимене епархије. Крајем 3. или почетком 4. века ђакон Исавр је мученички страдао због своје вере у граду, касније је канонизован као светац. Крајем античког доба Аполонија је постала празна због плављења овог подручја; локални становници су се преселили у суседни град Валона [6].
Током Првог светског рата, када је Албанију окупирала Аустроугарска, почела су прва археолошка истраживања; на крају рата наставила их је француска експедиција Л. Реја. На месту Аполоније пронађени су остаци храма из 6. века п. н. е. и позориште, калдрмисане улице и подови од мозаика [7]; већина налаза је изложена у музеју у Тирани.
Астероид 358 Аполонија, откривен 1893. године, назван је по граду Аполонији.