![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a7/Schlafapnoe_blockiert.svg/langsr-640px-Schlafapnoe_blockiert.svg.png&w=640&q=50)
Апнеја
From Wikipedia, the free encyclopedia
Апнеја (грч. , лат. ) је краткотрајни прекид спољашњег дисања (уз очувано унутрашње дисање)[1] или пауза у дисању која траје дуже од 3 а краће од 10 секунди.[2] при чему долази до промене општег стања у организму, брадикардије (успореног рада срца), цијанозе (плаветнила видљиве слузокоже и коже) или бледила и хипотензије (пада крвног притиска). Апнеју прати и одређена десатурација (смањење) кисеоника у периферној крви.
Апнеја | |
---|---|
Латински | apnoe |
![]() | |
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | патофизиологија подводна медицина |
МКБ-9-CM | 786.03 |
Поред тога што је апнеја пратећи симптом одређених болести, свако у животу може понекад имати апнеју током ноћи, нарочито код великог умора или након конзумације алкохола и обилног оброка у вечерњим сатима. О апнеји (као болести) се говори онда када се код неке особе, у току спавања, јавља више од 5 апнеја у једном сату или када је збир апнеја или хипопнеја у једном сату већи од 10.[3]
Апнеја синдром у спавању или опструктивни апнеја синдром (енгл. ) посебан је ентитет апнеје (који се назива и болешћу спавања) са доста великом учесталошћу код привидно здравих особа. Процењује се да је око 5% одрасле популације (првенствено мушког пола) захваћено овом болешћу.[3]