Амфотерност
From Wikipedia, the free encyclopedia
Амфотерност у хемији представља особину оних супстанци које могу реаговати и као киселине и као базе.[1]
Многи метали као што је цинк, калај, олово, алуминијум и берилијум и многи металоиди имају амфотерне оксиде или хидроксиде.
Друга класа амфотерних супстанци су амфипротични молекули који могу и донирати и прихватити протон. Примјери таквих супстанци су аминокиселине и протеини, који имају амино и карбоксилне групе, као и самојонозирајућа једињења као што је вода и амонијак.
Амфолити су молекули који истовремено садрже и киселе и базне групе и узлавном постоје као цвитерјони при одређеном опсегу вриједности. вриједност при којој је просјечно наелектрисање нула се зове изоелектрична тачка молекула. Амфолити се користе како би се успоставио стабилни градијент при употреби у изоелектричном фокусирању.