Амнезија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Амнезија је губитак памћења одређеног временског раздобља или одређених догађаја.[1][2] Најчешће се јавља као посљедица трауме мозга или патолошких промјена у неким можданим подручјима, али може се јавити и као посљедица претераног узимања психоактивних средстава или интензивног неугодног чувства (нпр. стрес).[1][3] Може бити привремена или трајна. Органски узроковане амнезије обично доводе до заборављања свега што се у одређеном раздобљу збило, док психогено условљене амнезије доводе до немогућности сјећања само неких догађаја.[4]
Амнезија | |
---|---|
Синоними | Амнезијски синдром |
Специјалности | Психијатрија, неурологија |
Још један вид амнезије је немогућност замишљања будућности.[5] Скорашња проучавања америчке Националне академије наука показала су да људи са оштећеним хипокампусом, који болују од амнезије, не могу да замисле будуће догађаје[6]. То се дешава зато што се људи, када замишљају будуће догађаје, користе својим претходним искусвом да би исконструисали потенцијалне будуће догађаје. На примјер, људи који покушавају да замисле шта ће вечерас да се дешава на забави припомажу се својим претходним искуствима на забавама да би што боље исконструисали шта ће се отприлике дешавати на овој.
Једно од могућих објашњења настанка феномена амнезије је да је у питању дефицит у процесу консолидације[7]. Консолидација је процес помоћу којег се тренутне промене у активности мозга преводе у перманентне структурне промене мозга, нпр. формирање нових неуралних синапси[8]. На први поглед консолидациона теорија боље објашњава процес формирања нове меморије него ретроградни поремећај меморије. С друге стране ова теорија претпоставља да је консолидација процес који траје и више година тако да меморија која се односи на догађаје непосредно пре амнезије није у потпуности консолидована и подложна је губљењу. Ипак, неке особе са амнезијом су способне да уче што говори да се теорија консолидације односи само на неке врсте информација.
Студије случаја такође показују да је амнезија типично повезана са оштећењем медијалног темпоралног режња. Поред тога, специфичне области хипокампуса (регија ЦА1) су укључене у памћење. Истраживања су такође показала да када су подручја диенцефалона оштећена, може доћи до амнезије. Недавне студије су показале корелацију између недостатка RbAp48 протеина и губитка памћења. Научници су успели да открију да мишеви са оштећеном меморијом имају нижи ниво протеина RbAp48 у поређењу са нормалним, здравим мишевима.[9][10] Код људи са амнезијом, способност да се присете тренутних информација је и даље задржана,[11][12][13] и можда ће и даље моћи да формирају нова сећања. Међутим, може се приметити значајно смањење способности учења новог материјала и преузимања старих информација. Људи могу научити нова процедурална знања. Поред тога, припремање (и перцептуално и концептуално) може помоћи амнезијацима у учењу свежег недекларативног знања.[2] Појединци са амнезијом такође задржавају значајне интелектуалне, језичке и друштвене вештине упркос дубоким оштећењима у способности да се присете специфичних информација са којима су се сусрели у претходним епизодама учења.[14][15][16]