Алберт Ајнштајн
теоријски физичар, проналазач теорије релативитета (1879–1955) / From Wikipedia, the free encyclopedia
Алберт Ајнштајн ( ; Улм, 14. март 1879 — Принстон, 18. април 1955) био је теоријски физичар и универзитетски професор. Ајнштајн је један од највећих умова и најзначајнијих личности у историји света.[1]
Алберт Ајнштајн | |
---|---|
Датум рођења | (1879-03-14)14. март 1879. |
Место рођења | Улм, Виртемберг, Немачко царство |
Датум смрти | 18. април 1955.(1955-04-18) (76 год.) |
Место смрти | Принстон, Њу Џерзи, САД |
Образовање | ЕТХ Цирих, Luitpold-Gymnasium, Alte Kantonsschule Aarau, Универзитет у Цириху |
Поље | теоријска физика |
Институција | Универзитет у Берну Универзитет у Цириху Карлов универзитет Универзитет у Берлину Институт за напредне студије |
Академија | Пруска академија наука |
Познат по | специјална и општа теорија релативитета, фотоелектрични ефекат, Брауново кретање, Боз—Ајнштајнова статистика, таласно-честична дуалност |
Награде | Нобелова награда за физику (1921) Коплијева медаља (1925) Медаља Макс Планк (1929) |
Потпис |
Алберт Ајнштајн је формулисао специјалну и општу теорију релативности којима је револуционисао модерну физику.[2] Поред тога, допринео је напретку квантне теорије и статистичке механике.[3] Иако је најпознатији по теорији релативности (посебно по еквиваленцији масе и енергије ²), Нобелова награда за физику му је додељена 1921. године за објашњење фотоелектричног ефекта (рада објављеног 1905. у или „Години чуда”) као и за допринос развоју теоријске физике.[4] У народу, име „Ајнштајн” је синоним за човека високе интелигенције или за генија.[5]
Предмет његових истраживања су биле капиларне силе,[6] специјална теорија релативности (којом је ујединио законе механике и електромагнетике), Општа теорија релативности (уопштење Специјалне теорије којим обухваћено убрзано кретање и гравитација), космологија, статистичка механика, Брауново кретање, критична опалесценција, вероватноћа електронских прелаза у атому, проблеми пробаблистичке интерпретације квантне теорије, термодинамика светлости при малој густини зрачења, фотоелектрични ефекат, фотолуминисценција, фотојонизација, Волтин ефекат, секундарни катодни зраци, закочно зрачење, стимулисана емисија зрачења, обједињене теорије поља, унификација базичних физичких концепата преко њихове геометризације итд.