![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fd/Alberto_Bettiol_DDV2019_extract.jpg/640px-Alberto_Bettiol_DDV2019_extract.jpg&w=640&q=50)
Алберто Бетиол
From Wikipedia, the free encyclopedia
Алберто Бетиол (итал. ; Пођибонзи, 29. октобар 1993) италијански је професионални бициклиста који тренутно вози за амерички ворлд тур тим ЕФ едукејшон—изипост.[6] Освојио је по једном Ронде ван Фландерен, Милано—Торино и првенство Италије у друмској вожњи, а остварио је једну етапну побједу на Ђиро д’Италији.
Алберто Бетиол | |
---|---|
![]() Бетиол на класику Дварс дор Фландерен 2019. | |
Пуно име | Алберто Бетиол |
Надимак | Mamma di pasta[1] |
Датум рођења | (1993-10-29)29. октобар 1993. (30 год.) . |
Мјесто рођења | Пођибонзи, Италија |
Држављанство | Италија |
Висина | 1,80 м[2] |
Маса | 69 кг[2] |
Тренутни тим | ЕФ едукејшон—изипост |
Дисциплина | друмски |
Тип возача | унивезалац |
2012 | Идеа шуз |
2013 | Мастомарко Бенедети |
2014 | Кенондејл |
2015—2017 | Кенондејл—Гармин[3][4] |
2018 | БМЦ[5] |
2019— | ЕФ едукејшон фирст |
Ронде ван Фландерен | 1 (2019) |
Национални шампион (друмска трка) | ![]() |
Милано—Торино 1 (2024) | |
Ажурирано: 13. март 2024. |
Као јуниор, освојио је златну медаљу у вожњи на хронометар на Европском првенству 2011, док је професионалну каријеру почео 2014.[4] Године 2015. завршио је класик Гран Пијемонт на десетом мјесту, док је 2016. завршио Бретање класик на другом мјесту, Тур де Полоње на трећем, Гран при сајклисте де Квебек на четвртом и Гран при сајклисте де Монтреал на седмом. Године 2017, завршио је Копа Уго Агостини на четвртом мјесту и Класик Сан Себастијан на шестом, док је 2018. остварио побједу у склопу екипног хронометра на Тирено—Адријатику.
Године 2019, остварио је највећи успјех и прву побједу у каријери, када је освојио Ронде ван Фландерен,[7] након чега је друмску трку на првенству Италије завршио на трећем мјесту, а вожњу на хронометар на другом мјесту. Године 2020. побиједио је на хронометру на трци Етоил де Бесеж, а Страде Бјанке и Гент—Вевелгем је завршио на четвртом мјесту, док је 2021. побиједио на етапи 18 на Ђиро д’Италији, чиме је остварио прву етапну побједу на гранд тур тркама.