From Wikipedia, the free encyclopedia
Бициклистички тим ЦЦЦ (UCI код: CCC), бивши је ворлд тур тим, који је прво био базиран у САД, а затим у Пољској, а чији је сувласник био Џим Ошовиц. Тим је основан под називом БМЦ 2007. године, али је компанија повукла спонзорство на крају 2018. након чега се БМЦ фузионисао са пољским континенталним тимом ЦЦЦ, чији је главни спонзор била пољска компанија за производњу обуће — . Због пандемије ковида 19, компанија је имала финансијских проблема и повукла се из тима. Ошовиц није могао да нађе другог спонзора и тим се угасио на крају сезоне 2020. Лиценцу у ворлд туру купио је про тур тим Сиркус ванти—гобер, који је тако промовисан у ворлд тур тим.[1][2]
Највећи успјеси тима су освајање Тур де Франса 2011. са Каделом Евансом, Олимпијских игара 2016. са Грегом ван Аверматом, који је такође освојио Париз—Рубе 2017, као и освајање Свјетског првенства у екипном хронометру 2014. и 2015.
Тим је потписао велики број важних возача за 2010 сезону, укључујући свјетског шампиона у друмској вожњи 2009 и освајача два друга мјеста на Тур де Франсу (каснијег побједника Тура) — Кадела Еванса; затим шампиона САД 2009 Џорџа Хинкапија, свјетског шампиона у друмској вожњи 2008 Алесандра Балана и класик специјалисте Карстена Крона и Маркуса Бургхарта.
Године 2010, БМЦ је први пут возио гранд тур трке, добивши позивницу за Ђиро д’Италију и Тур де Франс. На Ђиру, Еванс је освојио класификацију по поенима. Већ наредне сезоне, тим је достигао UCI про тур статус и Кадел Еванс је освојио Тур де Франс, узевши жуту мајицу на хронометру на етапи 20; Тур је освојио испред браће Шлек — Андија и Френка. За сезону 2012, у БМЦ су стигли Тор Хусховд и Филип Жилбер, свјетски шампиони из 2010 и 2012.
Године 2012, Еванс није био конкурентан за Тур де Франс, завршио је седми, два мјеста иза сувозача Тиџеја ван Гардерена, који је освојио класификацију за најбољег младог возача.
Еванс је на Ђиро д’Италији 2013 освојио треће мјесто, док је Тур де Франс завршио на 39. Тиџеј ван Гардерен завршио је на 45 мјесту, док је најбоље пласирани возач у генералном пласману био Стив Морабито, који је завршио на 35 мјесту. Убрзо након Тура, Џон Лаланж, који је био спортски директор од оснивања тима 2007, поднио је оставку из личних разлога.[3] У септембру 2013, Валерио Пива је постављен за новог спортског директора.[4]
У августу 2014 у тим су стигли Алесандро де Марки, Дамјано Карузо, Жан Пјер Дрикер и Роан Денис.[5] Трансфер Дениса се исплатио одмах.[6] Освојили су Свјетско првенство у екипном хронометру по први пут.
У фебруару 2015, Роан Денис је поставио нови рекорд у вожњи на сат времена, одвезавши 52.491 km. У БМЦ је из Скаја стигао Ричи Порт, који је промовисан у новог лидера тима, заједно са Ван Гардереном.[7][8] Порт је у првој сезони завршио Тур на шестом мјесту, а највећу побједу БМЦ-у донио је Грег ван Авермат освајањем Тирено—Адријатика. Након добрих резултата у првом дијелу 2017, Порт био велики фаворит за освајање Тура, међутим пао је на деветој етапи и напустио је Тур, такође је завршио сезону због повреде. Силван Дилијер је побиједио на шестој, а Тиџеј ван Гардерен на етапи 18 Ђиро д’Италије 2017, док је Ван Авермат освојио Париз—Рубе. БМЦ је 2017. сезону завршио са 48 побједа, што је највише у историји тима.
У априлу 2010, Томас Фреј је био позитиван на ЕПО, због чега је аутоматски суспендован од стране тима.[9] Фреј је касније отпуштен из БМЦ-а.[10]
У августу 2017, UCI је саопштио да је Самуел Санчез био позитиван на допинг тесту на пралморелин.[11] Он је аутоматски суспендован од стране тима, док се чекао резултат б узорка,[12] који је објављен 4. октобра 2017 и такође је био позитиван.[13] БМЦ је дан касније отпустио Санчеза.[14]
|
|
Уз БМЦ, битни спонзори су 3Т сајклинг, шимано и континенталн АГ.[16]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.