Џулијус Њерере

Џулијус Камбараге Њерере (енгл. ; Бутиама, 13. април 1922—Лондон, 14. октобар 1999) је био први председник независне Танзаније.

Џулијус Њерере
Датум рођења	(1922-04-13)13. април 1922.
Место рођења	Бутинама, Британска Тангањика
Датум смрти	14. октобар 1999.(1999-10-14) (77 год.)
Место смрти	Лондон, Уједињено Краљевство
Религија	Католик
Професија	политичар и учитељ
Супружник	Марија Нјерере (в. 1953 —  his death 1999)[1]
Политичка странка	Партија револуције (1977–1999) ТАНУ (1954–1996)
Мандати 1. председник Танзаније 26. април 1964 — 5. новембар 1985. Претходник нико Наследник Али Хасан Мвињи 1. председник Тангањике 9. децембар 1962 — 25. април 1964. Претходник нико Наследник нико

Отац му је био поглавица племена Занаки. Његово име на свахилију гласи Мвалиму са значењем учитељ. Са дванаест година креће у четворогодишњу основну школу у Мусоми коју је завршио за 3 године, а затим у средњу школу у Табори. Студирао је на Универзиету Мекере у Кампали након чега је три године предавао енглески и биологију у Табори. Стипендију за студију на Универзитету у Единбургу добио је 1949. године где је завршио студије економије и историје. Други је Африканац који је добио диплому ван Африке. Када су колонијалне власти сазнале за његово политичко деловање, добио је избор: или ће предавати или бити политичар. Једно и друго није могао бити. Један је од оснивача Организације афричког јединства. Он је спојио Тангањику и Занзибар у једно. Од 1964. до 1985. био је председник независне Танзаније. Био је афрички социјалиста, али његове реформе нису дале плода. Водио је сличну политику као и Кваме Нкрума. Дивио се афричким сељацима и људима који су живели на традиционалан начин. Године 1979, победио је Иди Амина у рату против Уганде. Више је путовао након 1985. него док је био председник. До 1990, је био на челу владајуће странке. Године 1985, у 63. години Њерере је рекао: "Нисам успео. Признајмо то". Овом се реченицом заувек опростио од политике. Последње велико дело било му је посредовање у сукобу у Бурундију 1996. године. Умро је у Лондону 1999. у 77. години живота од последица леукемије.

Џулијус Њерере је 15. марта 1985. постао почасни грађанин Београда.^[2]

Рани живот

Детињство: 1922–1934

Џулијус Камбараге Њерере је рођен 13. априла 1922. у Мвитонгу, подручју села Бутијама у Тангањскиној регији Мара.^[3][а] Он је био једно од 25 преживеле деце Нјерере Бурита, поглавара народа Занаки.^[5] Бурито је рођен 1860. године и добио је име „Нјерере“ („гусеница“ у занашком) након што је навала гусеничастих црва напала локално подручје у време његовог рођења.^[6] Бурито је постављен за поглавара 1915. године. На то место су га поставили немачки царски администратори тадашње Немачке источне Африке;^[6] његов положај такође је подржала наступајућа британска царска администрација.^[7] Бурито је имао 22 жене, од којих је Џулијусова мајка, Мугаја Нјанг'омбе, била пета.^[8] Она је била рођена је 1892. године, а за шефа се удала 1907. године, када је имала петнаест година.^[9] Мугаја је Буриту родила четири сина и четири ћерке, од којих је Њерере било друго дете; двоје његове браће и сестара умрло је у детињству.^[10]

Те супруге су живеле у разним колибама око Буритовог сточног простора, у чијем је средишту била његова округла кућа.^[11] Занаки су били једно од најмањих међу 120 племена у британској колонији, а затим су подељени међу осам поглаварстава; они су били уједињени само под краљевством поглавара Ванзагија Њерере, Буритовог полубрата, током 1960-тих година.^[12] Њеререов клан су сачињавали Абакибвизи.^[13] По рођењу, Њерере је добио лично име „Мугенди” („Вокер” у занашком), али је то убрзо промењено у „Камбариџ”, име женског духа кише, по савету омугабху гатаре.^[14] Њерере је одгајен у политеистичком систему веровања Занакија,^[15] и живео је у кући своје мајке, помажући у узгоју проса, кукуруза и тапиоке.^[14] Са осталим локалним дечацима такође је учествовао у чувању коза и говеда.^[16] У једном тренутку је прошао кроз традиционални занашки ритуал обрезивања у Габизурију.^[17] Као син поглавара, он је био изложен моћи и ауторитету којима се управљало Африком,^[18] а животом у комплексу развио је поштовање и разумевање заједничког живота, што ће утицати на његове касније политичке идеје.^[19]

Напомене

1. Nyerere was not aware of his date of birth for much of his life; he claimed that he was born in February 1921 for at least his first twenty-five years. He discovered his actual date of birth in the late 1960s, when it was revealed that a local elder, Mtokambali Bukiri, had made a note of it in his medical records for the community.^[4]

Референце

1. „Obituary: Julius Nyerere”. The Daily Telegraph. London. 15. 10. 1999. Архивирано из оригинала 14. 10. 2010. г. Приступљено 15. 10. 2013.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
2. „Почасни грађанин Београда”. Београд. Приступљено 31. 1. 2019.
3. Molony 2014, стр. 11, 37–38; Bjerk 2015, стр. 24; Bjerk 2017, стр. 27.
4. Molony 2014, стр. 37–38.
5. Smith 1973, стр. 40; Molony 2014, стр. 12.
6. Molony 2014, стр. 32.
7. Molony 2014, стр. 33.
8. Molony 2014, стр. 13, 34.
9. Molony 2014, стр. 34; Bjerk 2017, стр. 27.
10. Smith 1973, стр. 40.
11. Molony 2014, стр. 13.
12. Assensoh 1998, стр. 125.
13. Molony 2014, стр. 12.
14. Molony 2014, стр. 38.
15. Molony 2014, стр. 16–17.
16. Assensoh 1998, стр. 125; Molony 2014, стр. 39; Bjerk 2017, стр. 28.
17. Molony 2014, стр. 38; Bjerk 2017, стр. 28.
18. Molony 2014, стр. 41.
19. Molony 2014, стр. 39.

Литература

• Avirgan, Tony; Honey, Martha (1983). War in Uganda: The Legacy of Idi Amin. Dar es Salaam: Tanzania Publishing House. ISBN 978-9976-1-0056-3.
• Assensoh, A. B. (1998). African Political Leadership: Jomo Kenyatta, Kwame Nkrumah, and Julius K. Nyerere. Malabar, Florida: Krieger Publishing Company. ISBN 9780894649110.
• Bjerk, Paul (2015). Building a Peaceful Nation: Julius Nyerere and the Establishment of Sovereignty in Tanzania, 1960–1964. Rochester, NY: Rochester University Press. ISBN 9781580465052.
• Bjerk, Paul (2017). Julius Nyerere. Athens, Ohio: Ohio University Press. ISBN 978-0821422601.
• Carter, J. Roger (1995). „Preface”. Ур.: Colin Legum; Geoffrey Mmari. Mwalimu: The Influence of Nyerere. London: Britain-Tanzania Society. стр. vii–viii. ISBN 978-0852553862.
• Dunton, Chris; Palmberg, Mai (1996). Human Rights and Homosexuality in Southern Africa (second изд.). Uppsala: Nordic Africa Institute. ISBN 978-91-7106-402-8.
• Huddleston, Trevor (1995). „The Person Nyerere”. Ур.: Colin Legum; Geoffrey Mmari. Mwalimu: The Influence of Nyerere. London: Britain-Tanzania Society. стр. 1–8. ISBN 978-0852553862.
• Ivaska, Andrew M. (2004). „"Anti-Mini Militants Meet Modern Misses": Urban Style, Gender, and the Politics of "National Culture" in 1960s Dar Es Salaam, Tanzania”. Ур.: Jean Marie Allman. Fashioning Africa: Power and the Politics of Dress. Bloomington: Indiana University Press. стр. 104—121. ISBN 978-0253216892.
• Kaufman, Michael T. (15. 10. 1999). „Julius Nyerere of Tanzania Dies; Preached African Socialism to the World”. The New York Times. Приступљено 26. 3. 2010.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Kosukhin, Nikolai (2005). „Julius Nyerere: Statesman, Thinker, Humanist”. Julius Nyerere: Humanist, Politician, Thinker. Превод: B. G. Petruk. Dar Es Salaam: Mkuki na Nyota. стр. 6—13. ISBN 978-9987417513.
• Lemelle, Sidney J. (2006). „'Ni Wapi Tunakwenda': Hip Hop Culture and the Children of Arusha”. Ур.: Dipannita Basu and Sidney J. Lemelle. The Vinyl Ain't Final: Hip Hop and the Globalization of Black Popular Culture. London and Ann Arbor: Pluto. стр. 230—254. ISBN 0 7453 1941 6.
• Maloba, W. O. (2017). The Anatomy of Neo-Colonialism in Kenya: British Imperialism and Kenyatta, 1963–1978. London: Palgrave Macmillan. ISBN 978-3319509648.
• Molony, Thomas (2014). Nyerere: The Early Years. Woodbridge, Suffolk: Boydell and Brewer. ISBN 978-1847010902.
• Neve, Herbert T. (1976). „The Political Life of Julius K. Nyerere in Religious Perspective”. Africa Today. 23 (4): 29—45. JSTOR 4185638.
• Pratt, Cranford (1976). The Critical Phase in Tanzania 1945–1968: Nyerere and the Emergence of a Socialist Strategy. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-20824-6.
• Pratt, Cranford (2000). „Julius Nyerere: The Ethical Foundation of his Legacy”. The Round Table. 89 (355): 365—374. S2CID 143060757. doi:10.1080/00358530050083442.
• Roberts, George (2014). „The Uganda–Tanzania War, the Fall of Idi Amin, and the Failure of African Diplomacy, 1978–1979”. Journal of Eastern African Studies. 8 (4): 692—709. S2CID 146456572. doi:10.1080/17531055.2014.946236.
• Shivji, Issa G. (2012). „Nationalism and Pan-Africanism: Decisive Moments in Nyerere's Intellectual and Political Thought”. Review of African Political Economy. 39 (131): 103—116. S2CID 146173008. doi:10.1080/03056244.2012.662387.
• Smith, William Edgett (1973). Nyerere of Tanzania. London: Victor Gollanz. ISBN 9780575015104.
• Mwakikagile, Godfrey (2006). Life Under Nyerere (second изд.). Dar Es Salaam and Pretoria: New Africa Press. ISBN 978-0980258721.
• Becker, Felicitas (2013). „Remembering Nyerere: Political Rhetoric and Dissent in Contemporary Tanzania”. African Affairs. 112 (447): 238—261. doi:10.1093/afraf/adt019. hdl:1854/LU-8553956 .
• Lal, Priya (2015). „African Socialism and the Limits of Global Familyhood: Tanzania and the New International Economic Order in Sub-Saharan Africa”. Humanity. 6 (1): 17—31. S2CID 145718883. doi:10.1353/hum.2015.0011.
• Lal, Priya (2015). African Socialism in Postcolonial Tanzania: Between the Village and the World. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-1107104525.
• Mesaki, Simeon; Malipula, Mrisho (2011). „Julius Nyerere's Influence and Legacy: From a Proponent of Familyhood to a Candidate for Sainthood”. International Journal of Sociology and Anthropology. 3 (3): 93—100.
• Metz, Steven (1982). „In Lieu of Orthodoxy: The Socialist Theories of Nkrumah and Nyerere”. The Journal of Modern African Studies. 20 (3): 377—392. doi:10.1017/S0022278X00056883.
• Mhina, Mary Ann (2014). „The Poetry of an Orphaned Nation: Newspaper Poetry and the Death of Nyerere”. Journal of Eastern African Studies. 8 (3): 497—514. S2CID 146692317. doi:10.1080/17531055.2014.917857.
• Mulenga, Derek C. (2001). „Mwalimu Julius Nyerere: A Critical Review of his Contributions to Adult Education and Postcolonialism”. International Journal of Lifelong Education. 20 (6): 446—470. S2CID 143740319. doi:10.1080/02601370110088436.
• Olden, Anthony (2005). „"For Poor Nations a Library Service Is Vital": Establishing a National Public Library Service in Tanzania in the 1960s” (PDF). The Library Quarterly: Information, Community, Policy. 75 (4): 421—445. JSTOR 10.1086/502785. S2CID 145347406. doi:10.1086/502785.
• Otunnu, Ogenga (2015). „Mwalimu Julius Kambarage Nyerere's Philosophy, Contribution, and Legacies”. African Identities. 13 (1): 18—33. S2CID 143172779. doi:10.1080/14725843.2014.961278.
• Pallotti, Arrigo (2009). „Post-Colonial Nation-building and Southern African Liberation: Tanzania and the Break of Diplomatic Relations with the United Kingdom, 1965–1968”. African Historical Review. 41 (2): 60—84. S2CID 143779342. doi:10.1080/17532521003607393.
• Pratt, Cranford (1999). „Julius Nyerere: Reflections on the Legacy of his Socialism”. Canadian Journal of African Studies. 33 (1): 136—152. doi:10.1080/00083968.1999.10751158.
• Saul, John S. (2012). „Tanzania Fifty Years On (1961–2011): Rethinking Ujamaa, Nyerere and Socialism in Africa”. Review of African Political Economy. 39 (131): 117—125. S2CID 153731391. doi:10.1080/03056244.2012.662386.
• Schneider, Leander (2004). „Freedom and Unfreedom in Rural Development: Julius Nyerere, Ujamaa Vijijini, and Villagization”. Canadian Journal of African Studies. 38 (2): 344—392. S2CID 142816949. doi:10.1080/00083968.2004.10751289.
• Spalding, Nancy (1996). „The Tanzanian Peasant and Ujamaa: A Study in Contradictions”. Third World Quarterly. 17 (1): 89—108. doi:10.1080/01436599650035798.
• Žák, Tomáš František (2016). „Applying the Weapon of Theory: Comparing the Philosophy of Julius Kambarage Nyerere and Kwame Nkrumah”. Journal of African Cultural Studies. 28 (2): 147—160. S2CID 146709996. doi:10.1080/13696815.2015.1053798.

Спољашње везе

• SouthCentre Nyerere Memorial Site
  • Mwalimu Neyerere Speeches
• Nyerere Obituary from the African National Congress
• Julius Nyerere Fellowship