From Wikipedia, the free encyclopedia
Џиновска кожаста корњача (лат. ), позната и као лут је гмизавац из реда . Она може да живи око 150 година. Она је највећа од свих живих корњача и најтежи некрокодилски рептил, који достиже дужину до 1,8 m (5 ft 11 in) и тежину од 500 kg (1.100 lb).[4][5] То је једина жива врста у роду Dermochelys и породици Dermochelyidae. Лако се може разликовати од других модерних морских корњача по недостатку коштаног оклопа; уместо тога, њен омотач је прекривен масним и флексибилним кожастим ткивом, по чему је и добила име.[6]
Џиновска кожаста корњача Временски распон: Holocene | |
---|---|
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Chordata |
Класа: | Reptilia |
Ред: | Testudines |
Подред: | Cryptodira |
Кладус: | Americhelydia |
Породица: | Dermochelyidae |
Потпородица: | Dermochelyinae |
Род: | Dermochelys , 1816[2] |
Врста: | D. coriacea |
Биномно име | |
Dermochelys coriacea (, 1761)[2] | |
Синоними[3] | |
Списак синонима |
Dermochelys coriacea је једина врста у роду Dermochelys. Род, заузврат, садржи јединог постојећег члана породице Dermochelyidae.[7]
Доменико Агостино Вандели је први пут назвао ову врсту 1761. године као Testudo coriacea по животињи уловљеној код Остије коју је папа Климент XIII поклонио Универзитету у Падови.[8] Године 1816, француски зоолог Анри Бленвил сковао је термин Dermochelys. Кожаста корњача је затим рекласификована као Dermochelys coriacea.[9] Године 1843, зоолог Леополд Фитзингер је ставио род у сопствену породицу, Dermochelyidae.[10] Године 1884, амерички природњак Семјуел Гарман описао је ову врсту као Sphargis coriacea schlegelii.[11] Њих двее су затим уједињене у D. coriacea, са статусом сваке подврсте као D. c. coriacea и D. c. schlegelii. Подврсте су касније означена као неважећи синоними за D. coriacea.[12][13]
Уобичајена и научна имена корњаче потичу од кожасте текстуре и изгледа њеног карапакса (Dermochelys coriacea се дословно преводи као „кожаста корњача”). Старија имена укључују и „трупна корњача”.[5][14] Уобичајени називи који укључују „лаута“ и „лут“ пореде седам гребена који се протежу дуж леђа животиње са седам жица на истоименом музичком инструменту.[15] Називе је вероватније изведен из ребрасте полеђине луте која је у облику шкољке.
Рођаци савремених кожастих корњача су постојали у релативно истом облику од када су прве праве морске корњаче еволуирале пре више од 110 милиона година током периода креде.[16] Дермохелиди су рођаци породице Cheloniidae, која садржи осталих шест постојећих врста морских корњача. Међутим, њихов сестрински таксон је изумрла породица Protostegidae која је укључивала и друге врсте које нису имале тврд оклоп.[17][18]
Ова врста је крајње угрожена и у великој опасности од изумирања.[19]
Достиже дужину преко 2,5 м и тежину око 900 kg.[20][21] Предње ноге су снажне, дугачке и широке, у облику пераја прилагођене пливању у мору. Распон предњих пераја одраслих јединки може да достигне 2,7 м. Задње ноге су такође у облику пераја и поред улоге у кретању, пливању женкама служе и за копање рупа у песку у које ће положити јаја. Коштани оклоп је прекривен кожом црне или тамнобраон боје. На леђној страни оклопа налази се седам гребена, док их на доњој страни има пет. Живе у хладнијим водама него било која друга врста корњача. Захваљујући дебелом слоју уља и масти испод коже и мрежи крвних судова успевају да температуру тела одрже знатно вишом него што је у спољашњој средини.
Јаја су крупна, величине кугле за билијар и једна женка полаже 60 до 100 јаја. После 7 недеља из њих се излегу младунци. Од температуре у гнезду зависиће пол младунаца. На температури од 29,5 °C леже се подједнак број мужјака и женки. Младунци инкубирани на 28,75 °C или нижој температури биће мужјаци, док температура изнад 29,75 °C одређује женски пол.
Младунци су тешки 35-50 g и веома брзо расту тако да за 7-13 година достижу величину одрасле јединке по чему се убрајају међу најбрже растуће рептиле на свету.[22][23]
Ареал врсте обухвата већи број држава. Врста је присутна у Гвајани, Мексику, Венецуели, Шпанији, Чилеу, Самои, Порторику, Барбадосу, САД, Кини, Аустралији, Бразилу, Колумбији, Италији, Тајланду, Бурми, Малезији, Индонезији, Јужноафричкој Републици, Анголи, Панами, Никарагви, Костарици, Гватемали, Хондурасу, Еквадору, Соломоновим острвима, Фиџију, Папуи Новој Гвинеји, Албанији, Салвадору, Куби, Хаитију, Доминиканској Републици, Светом Винсенту и Гренадинију, Светом Китсу и Невису, Светој Луцији, Суринаму, Антигви и Барбуди, Бахамским острвима, Доминици, Тринидаду и Тобагу, Гваделупу, Мартинику, Француској Гвајани, Бенину, Обали Слоноваче, Еритреји, Гани, Либерији, Мозамбику, Сенегалу, Тогу, Аруби, Гренади, Холандским Антилима, Девичанским острвима, Бахреину и Шри Ланци.[19]
Врста је присутна на подручју Атлантика, Пацифика, и Индијског океана.
Врста прави гнезда. Храни се скоро искључиво медузама.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.