Ђовани Ђустинијани Лонго
From Wikipedia, the free encyclopedia
Ђовани Ђустинијани Лонго (грч. , лат. ) је био италијански (ђеновљански) ратник и војсковођа, кога је византијски цар Константин Драгаш (1449—1453) поставио на чело византијских снага током османске опсаде Цариграда, у пролеће 1453. године. Под његовим вођством, одбијено је неколико напада на град, а он сам је својом појавом подизао морал бранилаца и одржавао одбрану града. У завршним борбама, током јутра 29. маја, он је рањен, након чега је на своје инсистирање, а противно претходном договору са царем, повучен у град. То је изазвало пометњу међу браниоцима, што су Османлије искористиле да потпуно сломе њихов отпор и заузму град.