Bespolno razmnožavanje

Bespolno, vegetativno ili aseksualno razmnožavanje jest proces u kojem organizmi stvaraju genetički slične ili identične sopstvene kopije, bez doprinosa genetičkog materijala nekog drugog organizma. Poznato je i pod nazivima bespolna reprodukcija i nespolno razmnožavanje.

Aseksualna reprodukcija kod Marchantiophyta, klijanje lista

Bakterije se bespolno dijele putem binarne fisije; virusi preuzmu kontrolu nad ćelijom domaćina da bi proizveli više virusa; hidra i kvasac su u mogućnosti da se razmnožavaju pupljenjem. Ovi organizmi često ne posjeduju različite spolove, a sposobni su za "cijepanje" u dva ili više sopstvnih primjeraka. Većina biljaka imaju sposobnost za bespolnu reprodukciju, kao i mrav vrste Mycocepurus smithii. Smatra se da se u potpunosti i redovno razmnožavaju aseksualnim putem.^[1][2][3]

Najpoznatiji primjeri bespolnog razmnožavanja se primjenjuju u voćarstvu ili hortikulturi, gdje se od pojedinih biljnih tkiva i oragana dobijaju cjelovite nove jedinke. Najčesći reprodukcijski materijal su reznice izdanaka, listovi, pupovi, položenice, stoloni, podanci, gomolji, rizomi i druge pogodne vegetativne strukture.

Suvremeni način vegeteativnog razmnožavanja u ovim i drugim oblastima je putem kulture tkiva, kojom se jedna biljka može umnožiti u praktično beskonačno mnogo primjeraka.

Neke vrste koje se reproduciraju bespolno, kao što su hidra i kvasac mogu i spolno. Na primjer, većina biljaka je sposobna za vegetativno razmnožavanje – reprodukciju bez sjemena ili spora, može se reproducirati i seksualno. Isto tako, bakterije mogu razmjenjivati genetičke informacije, tj. rekombinirati genetički materijal, putem povremenog konjugiranja.^[3][4]

Drugi načini aseksualna reprodukcije uključuju partenogenezu, fragmentaciju i formiranje spora, koji uključuju samo mitozu.

• Partenogeneza je rast i razvoj embriona ili sjemena bez oplodnje jajeta spermatozoidom. Prirodno se javlja u nekim vrstama, uključujući i niže biljke (gdje se naziva apomiksija), beskičmenjaka (npr. dafnija uši, neke pčele i parazitske osice) i kičmenjaka (npr. neki reptili^[5] ribe, uključujući i ajkule, a vrlo rijetko i ptice).^[6]

Ponekad se također koristi za opisivanje reprodukciju u hermafroditnih vrsta, koje se mogu samostalno oploditi.

Povezano

• Razmnožavanje
• Spolno razmnožavanje

Naizmjenična seksualna i aseksualna reprodukcija

Vidi takođe: Biljna reprodukcija

Neke vrste vrše prelaze između seksualne i aseksualne strategije u zavisnosti od okolnosti, što je sposobnost poznata kao heterogamija. Alternacije su uočene kod nekoliko vrsta rotatorija (ciklična partenogeneza e.g. kod vrste Brachionus) i nekoliko tipova insekata, kao što su listne uši koje pod određenim uslovima proizvode jaja koja ne prolaze kroz mejozu, te tako kloniraju sebe. Južnoafričke pčele Apis mellifera podvrsta. capensis se mogu reprodukovati aseksualno putem procesa zvanog telitoki. Nekoliko vrsta vodozemaca, reptila, i ptica ima sličnu sposobnost (pogledajte na primer partenogenezu). Slatkovodni ljuskar Daphnia se reprodukuje putem partenogeneze u proleće da bi brzo popunio jezera, zatim prelazi na seksualnu reprodukciju sa povećanjem intenziteta kompeticije i predacije. Još jedan primer su već pomenute monogonontne rotatorije roda Brachionus, koje se reprodukuju putem ciklične partenogeneze: pri niskim gustinama populacije ženke se reprodukuju aseksualno, dok se pri većim gustinama hemijski znaci akumuliraju i indukuju prelaz na seksualnu reprodukciju. Mnogi protisti i gljive alterniraju između seksualne i aseksualne reprodukcije.

Sluzava plesan Dictyostelium podleže binarnoj fiziji (mitozi) u obliku jednoćelijske amebe pod povoljnim okolnostima. Međutim, kad okolnosti nisu povoljne, ćelije formiraju agregate i slede jedan od dva različita razvojna puta, u zavisnosti od uslova. U društvenom putu, one formiraju višećelijskog puža koji zatim formira plodonosno telo sa aseksualno generisanim sporama. U seksualnom putu, dve ćelije se spajaju da formiraju gigantsku ćeliju koja se razvija u veliku cistu. Kad ta makrocista proklija, ona oslobađa stotine amebnih ćelija koje su produkt mejotičke rekombinacije između dve originalne ćelije.^[7]

Hife obične plesni (Rhizopus) imaju sposobnost da proizvedu mitotičke kao i mejotičke spore. Mnoge alge slično tome prelaze između seksualne i aseksualne reprodukcije.^[8] Brojne biljke koriste seksualni i aseksualni način formiranja novih biljki, neke vrste menjaju svoje primarne modove reprodukcije od seksualnih do aseksualnih sa promenom okolnosti životne sredine.^[9]

Reference

1. Dobzhansky T. (1970): Genetics of the evolutionary process. Columbia, New York, ISBN 0-231-02837-7.
2. Mayr E. (2000): The growth of biological thought – Diversity, evolution, and inheritance, 11th printing, first: Copyright © 1982. The Belknap Press of Harvard University Press Cambridge (Mass.), London (England) , ISBN 0-674-36445-7; ISBN 0-674-36446-5.
3. Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. (1996): Biologija 1, Svjetlost, Sarajevo, ISBN 9958-10-686-8.
4. Mayr E. (2000): The growth of biological thought – Diversity, evolution, and inheritance, 11th printing, first: Copyright 1982. The Belknap Press of Harvard University Press Cambridge (Mass.), London (England) , ISBN 0-674-36445-7; ISBN 0-674-36446-5.
5. Halliday T. R., Kraig A., Eds (1986): Reptiles & Amphibians. Torstar Books, ISBN 0-920269-81-8.
6. Savage T. F. (2005): A guide to the recognition of parthenogenesis in incubated turkey eggs. Oregon State University ^{[mrtav link]}
7. R. S. Mehrotra; K. R. Aneja (December 1990). An Introduction to Mycology. New Age International. str. 83 ff. ISBN 978-81-224-0089-2. Pristupljeno 4 August 2010.
8. Kathleen M. Cole; Robert G. Sheath (1990). Biology of the red algae. Cambridge University Press. str. 469–. ISBN 978-0-521-34301-5. Pristupljeno 4 August 2010.
9. Edward G. Reekie; Fakhri A. Bazzaz (28 October 2005). Reproductive allocation in plants. Academic Press. str. 99–. ISBN 978-0-12-088386-8. Pristupljeno 4 August 2010.

Literatura

• Graham, L., J. Graham, & L. Wilcox. 2003. Plant Biology. Pearson Education, Inc., Upper Saddle River, N.J.: pp. 258–259.
• Raven, P.H., Evert, R.F., Eichhorn, S.E. 2005. Biology of Plants, 7th Edition. W.H. Freeman and Company Publishers, NY.
• Avise, J. 2008. Clonality: The Genetics, Ecology, and Evolution of Sexual Abstinence in Vertebrate Animals. Oxford University Press
• Friedrich W. Stöcker, Gerhard Dietrich (Hrsg.): Brockhaus abc Biologie. 7. Auflage. Brockhaus, Leipzig, 1986, ISBN 3-325-00071-1.

Vanjske veze

Bespolno razmnožavanje na Wikimedijinoj ostavi

• Asexual reproduction Arhivirano 2005-07-08 na Wayback Machine-u
• Intestinal Protozoa