From Wikipedia, the free encyclopedia
Teratom je tumor građen od raznovrsnih tkiva poreklom iz germinativne ćelije sa mogućnošću diferenciranja u tkiva iz sva tri razvojna embrionalna klicina lista (tridermom), pri čemu su tkiva i strukture više ili manje zreli. Najčešće je lokalizovan u polnim žlezdama (jajnici, testis), centralnom nervnom sistemu i telesnim šupljinama (npr sredogruđu ili medijastinumu gde je lokalizovano 10-15% ekstagonadalnih tumora germinativnih ćelija).
Teratom | |
---|---|
Mikrografija teratoma | |
Specijalnost | Ginekologija Onkologija |
Klasifikacija i eksterni resursi | |
ICD-10 | C62.9 (ILDS C62.930) |
ICD-O | 9080 |
DiseasesDB | 3604 12952 12966 |
eMedicine | med/3449 |
MeSH | D013724 |
Tumori koji vode poreklo iz germinativnih ćelija mogu biti; benigni ili maligni. Benigni tumori germinativnih ćelija nazivaju se benignih teratomi ili dermoidi ako su prvenstveno čvrste konzistencije. Ako su tumori većim delom cističnog izgleda, oni se nazivaju epidermoidni tumori ili dermoidne ciste. Ove ciste, čije ćelije mogu biti građene od različitih struktura (npr kože sa različitom količinom dlaka, zuba, hrskavici i koštano tkiva), ne treba pojmovno mešati sa drugim cistama jer se kod ovih cisti zapravo radi o neoplazmi. U tom smislu dermoidnim cistama – teratomima posvećuje se posebna pažnju u pogledu dijagnostike i plana operacije, jer one iziskuju intraoperativno uklanjanje promene u celosti zbog moguće maligne transformacije, ali i pojave postoperativnog recidiva.[1]
Maligni tumori germinativnih ćelija dele se na seminome i neseminome. Neseminomi koji se nazivaju i maligni teratomi dela se prema vrsti ćelija od kojih su građeni, na gestacijske horiokarcinome, embrionalne karcinome, mešovite tumore, teratokarcinome i karcinome žumanačne kesice.
Tertomi nastaju iz izmenjene jajne ćelije ili nakon spajanja jajne ćelije sa sekundarnim polarnim telom ili nakon supresije sekundarne mejotičke deobe ćelija.[2][3]. Najčešće su lokalizovani na jajnicima i testisima,[1] ali i se mogu javiti i u drugim regijama tela kao što su vrat,[4] medijastinum (sredogruđe) ili u grudnoj duplji, sakrokokcigealna (sedalnotrtična) regija i abdominalna (trbušna) duplja.[2][5]
U zavisnosti od koliko klicinih listića au izgrađeni tertomi mogu biti:
Teratomi se mogu javitu u obliku; solidnog i cističnog tumora
Solidni oblik ovog tumara je dosta retka pojava.[6]
Cistična forma teratoma ili dermoidna cista, je najzastupqeniji oblik teratoma.[4][6][7] Unutrašnjost monodermalnih cista poreklom je od ektoderma i obložena je određenim tkivima:
Zbog ovakvog sastava ovi tumori poprimaju bizaran izgled, po kome su nazivani „odvratni tumori“ jer ponekad imaju zube, kožu i dlake, a mogu poprimiti i oblik fetusa. A kako su najčešće obložene kožom ovakve ciste nazivaju se i dermoidnim cistama.
Biološko ponašanje teratoma često je nepredvidivo. U najvećem broju slučajeva teratomi su benigni, ali je moguća i maligna transformacija u 6,8% do 25,8% slučajeva.[8][9][10] Ovaj procenat se povećava sa životnim dobom.
Zbog predominacije ektodermalnih elemenata u dermoidnoj cisti, najčešći je planocelularni karcinom, mada se mogu naći i različite vrste adenokarcinoma i sarkoma.[10] Svi zreli cistični teratomi potencijalno su maligni i trebalo bi ih hirurški ukloniti.[11]
Germinativne ćelije se mogu diferencirati u bilo koja tkiva koja se nalaze u telu, pa su zato s teratomima povezani sa raznim tumorskim markerima. Alfa feto protein (AFP) najčešći je marker i služi za praćenje i prognozu nakon hirurškog zahvata.[7] Istraživanja su pokazala da teratom ima dobru prognozu ako se nivo alfa feto proteina normalizuje za 8–12 nedelja posle hirurškog tertmana.
Tetatomi se dele u tri grupe u zavisnosti od procenta nediferentovanih ćelija u njima i to na; zrele (lat. teratoma maturus), nezrele (lat. teratoma immaturus) i monodermalne specijalizovane teratome.
Kod ove grupe teratoma procenta nediferentovanih ćelija je do 10%.[7] Većina zrelih teratoma je cistična i nose klinički nazive dermoidna cista. Najčešći se radi o benignim cističnim teratomima lokalizovanim na jednom jajniku (u 32,6% slučajeva), ili su obostrani (u 8,2% slučajeva).[1]
Lokalizacija ovih tumora može biti u:
Najčešće se dijagnostikuju u uzrastu između 15 i 25 godina. Kod dece i mlađih bolesnika teratomi su obično maligne prirode.
Kod ove grupe teratoma procenta nediferentovanih ćelija je veći od 10%. Mada je kod odraslih procenat zrelih teratoma jako veliki, u 12,5% do 25,8% teratomi odraslih su nezreli, maligne su prirode i agresivnijeg su kliničkog tok (nego ostali teratomi) zbog većeg procenta nediferentovanih ćelija.[8][9][13]
Monodermalni teratomi su sačinjeni isključivo od tkiva iz jednog klicinog lista. U monodermalne teratome se svrstavaju: struma jajnika, neuroektodermalni tumori, sebacealni tumori, tumori respiratornog epitela, karcionoidi i mešane tumore.
Ovi teratomi predstavljaju izuzetno retku neoplazmu jajnika, benignog toka, koja je građena iz tkiva štitne žlezde uz komponente malignog tumora tipa karcinoida. Obično se javlja unilateralno, u perimenopauznom ili postmenopauznom periodu.[2] Najčešće se bolesnice javljaju zbog osećaja težine u donjem delu trbuha izazvane izraženom veličinom ovih tumora a izuzetno retko se žale na hipertirozne tegobe ili karcinoidni sindrom.[14][15][16] U diferencijalnoj dijagnostici uvek se mora primarno isključiti metastatski karcinoid iz gastrointestinalnog trakta koji ima sličnu simptomatologiju.[17][18][19]
Karcinoidi su tumori poreklom iz neuroendokrinih ćelija,[2][5] i dele se na: insularni karcinoid, trabekularni karcinoid i mucinozni karcinoid.
Dijagnza teratoma nije laka i jednostavna jer je se oni često dijagnostikuju kao ciste, a ne tumori.
Teratomi su često povezani sa razni tumorski markerima jer se germinativne ćelije se mogu diferencirati u bilo koja tkiva koja se nalaze u telu. Najčešće tumorski markeri koji se koriste u dijagnostici teratoma su; alfa feto protein (AFP) i beta humani horionski gonadotropina (bhCG).
Kao najčešći marker kod teratoma koristi se alfa feto protein (AFP), koji kod čistih seminoma nema dijagnostički značaj. On služi ne samo za dijagnozu već i za praćenje i prognozu teratoma nakon hirurškog zahvata.[7] Istraživanja su pokazala da teratom ima dobru prognozu ako se nivo alfa feto proteina normalizuje za 8–12 nedelja nakon hirurškog zahvata.[7] Diferencijalno dijagnostički treba imati u vidu da povišen nivo AFP nije pronađen kod čistih seminoma.
Takođe teratomi, ali i sminomi pokazuju povišen nivo beta humanog horionskog gonadotropina (engl. ). Sve vrednosti beta humanog gonadotropina u serumu, koje su veće od od 500 mg/ml mogu se smatrati sigurnim dijagnostičkim znakom za prisustvo neseminomatoznog tumora (teratoma) germinativnih ćelija. Kako manje od 10% bolesnika sa seminomom ima povišen nivo bhCG, on je obično znatno niži u odnosu na onaj kod teratomm, što diferencijalno dijagnostički treba imati u vidu.
Lečenje teratoma je hirurško zbog mogućeg visokog procenta maligne alteracije. Promene je neophodno u celosti ukloniti zbog mogućih recidiva. Kao dodatak hirurškom lečenju primenjuje se hemio- terapija i zračna terapija.[11][21]
Postoperativno je neophodno ponoviti dijagnostiku da bi se isključila mogućnost zaostajanja delova tumora koji će dovesti do eventualnih recidiva.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.