From Wikipedia, the free encyclopedia
Tales iz Mileta (grč. Θαλῆς ὁ Μιλήσιος; rođen 624. p. n. e., umro oko 547. p. n. e. ili 546. p. n. e.) bio je aktivan kao matematičar i kao državnik, važio je u starom veku za prvog jonskog svestrano obrazovanog prirodnog filozofa koga su ubrajali među Sedam mudraca. On je prvi pokušao da raznovrsnost pojava svede na jednu jedinu pramateriju - vodu. Nije sigurno da li je ovo učenje izneo u nekom spisu budući da nijedan autentičan spis nije sačuvan. Kao matematičar poznat je po Talesovoj teoremi. Talesov učenik takođe iz Mileta bio je filozof Anaksimandar, iz prve polovine VI veka p. n. e.
| Tales iz Mileta (Θαλῆς ὁ Μιλήσιος) | |
|---|---|
_-_BEIC_6353770.jpg) Tales | |
| Biografske informacije | |
| Rođenje | o. 624. pne. Milet |
| Smrt | o. 547/546. pne. |
| Filozofija | |
| Škola/Tradicija | jonska, miletska škola, naturalizam |
| Glavni interesi | etika, metafizika, matematika, astronomija |
| Znamenite ideje | |
voda kao physis, Talesov teorem | |
| Inspiracija | |
Od
| |
Kao što pričaju Herodot, Duris i Demokrit, Talesov otac se zvao Heksamija, a majka Kleobulina; pripadao je porodici Telida, koji su Feničani, i među najuglednijim potomcima Kadma i Agenora. Bio je, kao što Platon kaže, „jedan od sedam filozofa“. On je prvi dobio nadimak filozofa kad je u Atini bio arhont Damasip; posle njega je i svih sedam filozofa tako nazvano. Tako kaže Demetrije iz Falerona u svom delu Spisak arhonata. U Miletu je dobio građanstvo kad je tamo došao sa Nilejem, koji je bio proteran iz Fenikije. Međutim, većina pisaca tvrdi da je Tales rođeni Milećanin i izdanak otmene porodice.
Bavio se politikom, a posle je počeo da proučava prirodu. Prema nekim podacima, on nije ostavio ništa napisano; jer Nautička astrologija, koja se njemu pripisivala, delo je, kako kažu, Foka sa Samosa. Kalimah za njega zna da je otkrio sazvežđe Malog Medveda, jer u svojim Jambima on veli: Govorilo se da je utvrdio zvezde Kola, kojima se Feničani služe pri plovidbi.
Prevazišao je sve ostale mudrace mnogostranošću svoje delatnosti: bio je hidrotehničar, nautički inženjer, trgovac, političar, astronom, matematičar i filosof. Ako je i bio genijalan praktičar (Arist. Polit. Ι 11,1259 a 6), on se jedini od sedmorice mudraca u svom razmišljanju uzdigao iznad sfere obične koristi (Plut. Sol. 3) i tako postao ne samo neposredni osnivač jonske nauke i filosofije nego i posredni tvorac nauke i filosofije uopšte. Otklanjajući sve mitološke i teološke činioce, a uvodeći prirodnu uzročnost i posledičnost, on je prvi na racionalan način učinio pokušaj da prirodu (φύσιν) objasni prirodnim putem. Posmatrajući pojedine predmete, pojave i procese u prirodi, organskoj i anorganskoj, on je nalazio promenu, a u toj promeni našao nešto nepromenljivo, iz čega sve proizilazi i u što se sve razrešava, a to je vοda. Kao praosnovu svega on je, dakle, uzeo materiju koja se može empirijski proveravati, i voda je za njega ne samo opšta prapodloga života nego i apsolutni kosmički princip, i to zato što bez vode nema vlage ni žitkosti, a bez vlage nema hrane, života, ni toplote. Voda se očevidno menja u paru, sneg, led: tako od vode postaje i sve drugo i pretvara se natrag u vodu.
Prema podacima drugih autora, on je napisao samo dve rasprave: O solsticiju i O ekvinociju - jer je mislio da se ostalo ne može saznati. Izgleda da je, prema nekim autorima, prvi proučavao astrologiju, da je prvi predskazao Sunčeva pomračenja i utvrdio ravnodnevice. Tako tvrdi Eudem u svojoj Istoriji astrologije. (Astrologija znači „proučavanje zvezda“ i ima u Grka samo to značenje; dakle, isto što i astronomija.) To je bio razlog divljenja koje su prema njemu osećali Ksenofan i Herodot. S njime se slažu i Heraklit i Demokrit.
Neki, među njima i pesnik Hoirilos, pričaju da je on izjavio da su duše besmrtne. On je bio takođe prvi koji je utvrdio kretanje Sunca od solsticija do solsticija, i, prema tvrđenju nekih autora, on je prvi utvrdio veličinu Sunca (Sunčevog kruga), kao i veličinu Meseca (da iznosi sedamsto dvadeseti deo Sunčevog kruga). On je takođe poslednji dan u mesecu nazvao trijakadom (tridesetim), i prvi je, prema nekima, raspravljao o prirodi. Aristotel i Hipija kažu da je i mrtvim predmetima pripisivao da imaju dušu ili život, dokazujući to sa magnetom i ćilibarom. Pamfila kaže da je kod Egipćana učio geometriju i da je prvi u krug ucrtao pravougli trougao i da je posle toga prineo vola na žrtvu bogovima.
Drugi, među kojima je i matematičar Apolodor tvrde da je to učinio Pitagora. Pitagora je najviše razvio učenje (koje Kalimah u svom delu Jambi pripisuje Frižaninu Euforbu) o trouglovima i svemu što ima veze s teoretskom geometrijom.
Priča se da je ustanovio godišnja doba i da je godinu podelio na trista šezdeset i pet dana. Mornare je uputio da paze na Malog medveda, jer on najbolje pokazuje sever; prorekao je pomračenje sunca od 28. maja 585 (Herod. I 74); za Zemlju je smatrao da, kao okrugla ploča, pliva na vodi. U Egiptu je razmišljao o poplavi Nila i zaključio da „egesije“, tj. godišnji vetrovi na Egejskom moru, ometaju vodu da teče u more. Tu je naučio i usavršio geometriju. — Treba naglasiti da Tales stoji na hilozoističkom gledištu: materija je živa, jer su njeni delovi živi (magnet privlači izvesne predmete zato što je živ). Da je Tales bio i politički pronicljiv, pokazuje njegov predlog ο pan-jonskom savezu i ο jednoj jedinoj skupštini svih Jonjana, koja su bila u Teju, jer je Tej u sredini Jonije (Herod. I 170).
Uopšte nije imao učitelja, jedino što je posetio Egipat i družio se s tamošnjim sveštenicima. Hijeronim priča da je Tales izmerio i visinu piramida po njihovoj senci, posmatrajući trenutak kad je naša senka iste dužine kao naše telo.
Apolodor u svojoj Hronologiji kaže da je Tales rođen prve godine trideset pete olimpijade (640. p. n. e.). Umro je u starosti od sedamdeset osam godina (ili, kao što kaže Sosikrat, u devedesetoj godini života). Umro je pedeset osme olimpijade, kao savremenik Krezov, kome je obećao da će preći reku Halis ne gradeći most, tako što je skrenuo tok reke.
Tales je poznat po tome što se smatra prvim Helenom koji je izlagao i dokazao teoreme, te stoga i ocem helenske matematike. Pripisuje mu se sledećih 5 teorema
Iako mnogi navode da je Tales prvi dokazivao teoreme, prilično je sigurno da nije koristio strogi logički način dokazivanja viđen kasnije u Elementima već prvenstveno crtežima u pesku koristeći očiglednost kao najjači argument. Da li je pored dokaza sa slike postojao i izvestan stepen dedukcije ostaje da sumnjamo, ali u njegov uticaj na sledeće generacije se ne može sumnjati.
|
Miletska škola : Tales · Anaksimandar · Anaksimen Pitagorejci : Pitagora · Alkmeon · Filolaj · Arhita · Timaj Efeška škola : Heraklit — Elejska škola : Ksenofan iz Kolofona · Parmenid · Zenon iz Eleje · Melis sa Samosa Pluralistička škola : Anaksagora · Empedokle — Atomisti : Leukip · Demokrit |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
