Stonoge (Myriapoda) su zglavkari koji se zajedno sa insektima svrstavaju u podtip uniramija. Pripadaju im suvozemne vrste sa izraženom homonomnom segmentacijom i sa jednim ili dva para nogu na svakom trupnom segmentu.
Telo je pokriveno hitinskom kutikulom koja je ponekad prožeta krečom i podeljeno jena dva regiona:
1. glaveni, na kome se nalazi :
- par antena
- par mandibula
- dva para maksila
- grupe prostih očiju - ocela;
2. trupni, izgrađen od većeg broja segmenta ( od 10 do 173) na kojima se nalaze po jedan ili dva para ekstremiteta (po tome su dobili ime).
Stonoge dišu preko traheja čiji su otvori (stigme) raspoređeni duž bočnih strana tela. Krvni sistem je otvorenog tipa sa srcem smeštenim na leđnoj strani i sa po parom ostija u svakom segmentu. Izlučivanje se obavlja Malpigijevim cevčicama. Crevo je u obliku prave cevi čije su prednje i zadnje crevo obloženi kutikulom i imaju ektodermalno poreklo, dok je srednje crevo endodermalnog porekla. Nervni sistem je lestvičast, u svakom segmentu se nalazi po par ganglija, a u glavenom regionu su glavene ganglije i okoloždrelne komisure.
Literatura
- Dogelj, V,A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, beograd, 1971.
- Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
- Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd
- Mariček, magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
- Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
- Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
- Petrov, I: Sakupljanje, preparovanje i čuvanje insekata u zbirkama, Biološki fakultet, Beograd, 2000.
- Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
Spoljašnje poveznice
- BioNet Škola[mrtav link]
- Website der Internationalen Gesellschaft für Myriapodologie Arhivirano 2006-04-08 na Wayback Machine-u (auf Englisch)
- Deutsche Website mit Informationen über die Biologie, Systematik, Haltung und Zucht von Tausendfüßern
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
