Sergej Ejzenštejn

Sergej Mihailovič Ejzenštajn (rus. Сергей Михайлович Эйзенштейн, 23. januar 1898. — 11. februar 1948) je sovjetski reditelj i filmski teoretičar. Najpoznatiji filmovi su mu: „Oklopljača Potemkin“, „Oktobar“, „Aleksandar Nevski“. Njegovi filmovi pripadaju žanru politički angažovanih filmova.

Sergej Mihailovič Ejzenštajn
Biografske informacije
Rođenje	23. januar 1898. Riga, Carska Rusija
Smrt	11. 2. 1948. (dob: 50) Moskva, Sovjetski savez
Profesionalne informacije
Zanimanje	filmski redatelj
Znamenita djela
Oklopnjača Potemkin Oktobar Aleksandar Nevski)
Inspiracija
Na montažu

Među historičarima filma postoji uvjerenje da je upravo Sergej Ejzenštajn doprineo najviše razvoju montaže, kao ne samo tehničkog postupka povezivanja kadrova, nego kao i načina da se filmski jezik bitno izmeni i unapredi. Sa Lavom Kulješevim razvio je izuzetno značajan teoretski rad na polju razvoja montaže.

Sve delo Sergeja Ejzenštajna karakteriše inovativna upotreba montaže, ritma, odabira dominantnih motiva, vrste osvetljenja, u poslednjem filmu i upotreba boja. Ove je bila inovacija u filmskom rečniku svoga doba.

Život i delo

Potiče iz porodice u kojoj je dominantno religijsko uverenje bilo pravoslavlje, iako mu je otac, po nacionalnosti bio Jevrejin koji je prihvatio pravoslavlje, a majka Ruskinja.

U svojim prvim filmovima nije koristio glumce profesionalce. Bavio se pitanjima klasnih konflikta u kojima su glumci imali stereotipne uloge. Ejzenštajn je bio odan idejama komunizma u vreme Staljina koji je odlično shvatao značaj filma kao propagandnog oružja. Popularnost i značaj Sergeja Ejzenštajna je rastao i opadao u funkciji uspeha njegovih filmova.

Godine 1925, stvorio je film „Oklopnjača Potemkin“. Čuvenu scenu sa kolicima koja padaju niz stepenište u Odesi snimio je 22. septembra. Centralni komitet KPSS je organizovao obeležavanje jubileja revolucije iz 1905, a narodni komesari Lunačarski i Maljevič su angažovali Ejzenštajna da napravi film posvećen ovoj komemoraciji. Od mnoštva događaja, Sergej je odabrao pobunu na oklopnjači kao centralni motiv filma.

U jesen 1928. godine napušta Sovjetski Savez i odlazi na dvogodišlje studijsko putovanje po Evropi sa saradnicima Edvardom Tiseom i Grigorijem Aleksandrovim. Tamo ih je poslala komunistička partija da bi usavršili saznanja o tehnici zvučnog filma. Tu je napravio jedan film u Francuskoj (Sentimentalna romanasa iz 1930). Studio Paramaunt ga 1930. poziva u SAD i nudi ugovor na 100.000 dolara. Ejzenštajn stiže u Njujork 20. maja. Trebalo je da ekraznizuje jedan od romana Teodora Drajzera, ali se od tog projekta odustalo zbog sukoba reditelja i producenata. Time dolazi u poziciju da ga prijatelji Epton Sinkler i Čarli Čaplin spašavaju od neke vrste progona. Odlazi u Meksiko da snima film za bračni par Sinkler, ali se i tu njegova umetnička priroda susreće sa, za njega u to vreme neprihvatljivim uslovima stvaranja. Film o Meksiku nije dovršen, a Staljin ga u međuvremenu poziva nazad u SSSR. Od snimljenog materijala je 1933. izmontirana verzija filma „Gromovi nad Meksikom“, kasnije poznatog kao „Živeo Meksiko!“ (¡Que Viva México!).

Godine 1938. prikazan je prvi Ejzenštajnov zvučni film, „Aleksandar Nevski“. On opisuje istorijsku bitku Rusa i tevtonskih vitezova iz 13. veka na zaleđenom Čudskom jezeru. Filmom dominira ideja patriotizma i stoga je intenzivno korišćen kao propaganda u SSSR-u tokom Drugog svetskog rata.

Ejzenštajnov boravak na zapadu ga je učinio sumnjivim u očima Staljina i komunističke nomenklature. Rad na nekim filmovima je otkazan, a rad na filmu „Ivan Grozni“ je često ometan. Prvi deo ovog filma iz 1944. primljen je sa simpatijama i nagrađen je, dok je drugi deo bio cenzurisan i nije prikazan do 1958. U nastavku filma, Ivan nije prikazan kao heroj već kao paranoični tiranin. Neki delovi su snimljeni u koloru, zahvaljujući nemačkim kolor kamerama zaplenjenim u bici kod Staljingrada. Treći deo filma, iz 1946, konfiskovala je komunistička partija.

Sergej Ejzenštajn je umro od srčanog udara, 11. februara 1948. u Moskvi.

Glavna dela

• Dnevnik Glumova (Дневник Глумова, 1923)
• Štrajk (Стачка, 1925)
• Oklopnjača Potemkin (Броненосец Потёмкин, 1925)
• Oktobar: deset dana koji su potresli svet (Октябрь «Десять дней, которые потрясли мир», 1927)
• Staro i novo (Старое и новое «Генеральная линия», 1929)
• Sentimentalna romansa (Сентиментальный романс/Le Romance sentimentale, 1930)
• Zemljotres u Oahaki (Землетрясение в Оахаке, dokumentarni film iz 1931)
• Živeo Meksiko! (¡Que Viva México!, Да здравствует Мексика!, nedovršen film, 1930-1932)
• Bežin lug (Бежин луг, nedovršen film, 1935 – 1937)
• Aleksandar Nevski (Александр Невский, 1938)
• Kanal Fergana (nedovršen film iz 1939)
• Ivan Grozni:
  • prvi deo (1945)
  • drugi deo (1946/1958)
  • treći deo (1946, nezavršeno)

Literatura

Sergej Ejzenštejn na Wikimedijinoj ostavi

• Bergen, Pg. 19
• LaValley, Albert J.; Barry P. Scherr (2001). Eisenstein at 100: A Reconsideration. Rutgers University Press, 53. ISBN 0-8135-2971-9.
• Marie Seton "Sergei M. Eisenstein: a biography," Dobson, 1978
• Bulgakowa, Oksana "Sergei Eisenstein: A Biography" PotemkinPress, 2002
• Harry M. Geduld and Ronald Gottesman (eds.), "Sergei Eisenstein and Upton Sinclair: The Making & Unmaking of Que Viva Mexico!", Indiana University Press, 1970
• Bergan, Ronald, "Sergei Eisenstein: A Life in Conflict," Overlook Hardcover, 1999
• Leyda, Jay and Zina Voynow, "Eisenstein At Work", Pantheon Books, 1982
• Leyda, Jay, "Kino: A History Of The Russian And Soviet Film", George Allen and Unwin, Ltd., 1960
• Leyda, Jay, "Eisenstein on Disney", Methuen Paperback, 1986
• Ronald Bergan,Eisenstein: A Life in Conflict, Overlook Press, 1999
• David Bordwell, The Cinema of Eisenstein, Harvard University Press, 1994
• S. M. Eisenstein, Towards a Theory of Montage, British Film Institute, 1994
• S. M. Eisenstein, Film Form: Essays in Film Theory, Hartcourt
• S. M. Eisenstein, The Film Sense, Hartcourt
• Ivor Montagu, "With Eisenstein in Hollywood"