Povest vremenih leta

Povest vremenih leta (starosl. Повѣсть врѣмeньнꙑхъ лѣтъ) ili Povest minulih leta^[1] je najstariji ruski letopis, nastajao je krajem XI i početkom XII veka u Pečerskom manastiru kod Kijeva. Poznat i kao Primarna hronika ili Nestorova hronika, po piscu letopisa, monahu Nestoru.

Oleg od Novgoroda na pohodu na Carigrad - ilustracija u jednom od kasnijih prepisa.

Prva redakcija je Nestorova iz 1113. godine. Pored nje postoje redakcije iz 1116 (koja je prerada prve, urađena po nalogu kneza Vladimira Monomaha (1113—1125)), 1118, XIV i XV veka. Centralni motiv hronike je jedinstvo Ruske zemlje (sadašnja Ukrajina) i glorifikacija Hrišćanstva, a samo delo je sastavljeno na osnovu trinaest različitih izvora. Hronika prati rusku državu od njenog nastanka do početka XII veka odnosno 1110. godine, a kroz ceo letopis se provlači ideja o neophodnosti zajedničkog delovanja ruskih knezova protiv zajedničkih neprijatelja i prestanak međusobnih sukoba među njima.

Odlomci iz Speva

Početak

Evo povesti minulih leta:

Otkud je pošla Ruska zemlja,

Ko u Kijevu poče prvi da knezuje i

Otkad je postala Ruska zemlja

Napomene

1. Povijest minulih leta ili Nestorov letopis. Beograd: IKP 'Nikola Pašić' (2003)

Vanjske veze

• Povestʹ vremennyx let (uporedno izdanje)
• Nestorova hronika na ruskom