Pokolj u Pomoravlju, poznat kao „Februarski pokolj”, izveden u noći 1. februara1944. godine, je bio organizovana likvidacija građana Srbije (najvećim delom intelektualaca[1]) proglašenih komunistima, koju su izvršili Mihailovićevi četnici, u saradnji sa okupatorom, u II svetskom ratu.
U pomoravskim gradovima Jagodini, Ćupriji i Paraćinu je u toku jedne noći 1/2. februara1944. ubijeno 46 osoba (u Jagodini 24, u Ćupriji 10, i u Paraćinu 12). Ubijeni su poticali iz raznih gradskih slojeva - među njima je bilo radnika, studenata, profesora i sudija.
U Jagodini je 14 lica zaklano u kućama, na očigled ukućana, 2 na ulici, jedno na Crvenoj poljani pod Đurđevim brdom a pet lica sutradan na Bresjanskom polju. Iz Ćuprije je izvedeno 30 lica a 12 zaklano, od kojih su neki bačeni u Mijajilovu jamu. U Paraćinu su zaklali 4 lica u kućama, jedno usput, a 9 u Glogovačkoj šumi.[1]
Masakri su počinjeni dok je trajao policijski čas, verovatno uz dopuštenje nemačkih okupacionih vlasti.[2] U policijskom izveštaju Nedićeve uprave piše da su pokolje počinila NN lica.[3]
Pokolj su izvršile „crne trojke” Ravaničke četničke brigade,[2] koja je pripadala Ivankovačkom korpusu JVO.[4] Pokolj u Pomoravlju je bio deo četničke kampanje terora krajem 1943. i početkom 1944. godine u okupiranoj Srbiji.
Jedna od osnovnih aktivnosti četnika tokom drugog svetskog rata u Srbiji sastojala se u likvidacijama nepodobnih građana osumnjičenih da su "komunistički simpatizeri". Mihailovićeva naređenja i instrukcije obiluju zahtevima koje on postavlja svojim komandantima u cilju uništavanja "simpatizera".
Prema komunističkim simpatizerima biti nemilosrdan.[5]
–Mihailovićevo naređenje od 7. novembra 1943.
Produžite rad na definitivnom čišćenju komunista. Oni ne smeju postojati u Srbiji. Krajnje je vreme da sa tim gadovima raščistimo. Uništavajte sve njihove simpatizere i jatake bez milosti. Kad ne budu imali simpatizere neće moći ni da postoje.[6]
4. januara 1944. godine generala Dražu Mihailovića je jedan od njegovih komandanata (Zdravko Milošević, komandant Varvarinskog korpusa[1][7]) depešom izvestio da je prikupio podatke i odredio osobe za likvidaciju koju namerava da izvrši uoči srpske nove godine:
U Jagodini pojavom Tita narod se počeo da svrstava u naše redove, ali isto tako mnogi su počeli da dižu glave. Mnoge sam otkrio i upoznao. U većini su intelektualci. Naredite da izvršim seču većeg stila uoči Nove Godine![8][9]
Naređenje Draže Mihailovića, koje je njegov komandant tražio, nije sačuvano. Do akcije je došlo u sumrak 1. februara1944. Obzirom da su u tom periodu važili Ugovori o saradnji između JVuO i komande Jugoistoka,[10] četnici su za izvođenje ove akcije dobili dopuštenje od Nedićevih i okupacionih vlasti. Uz njihovu prećutnu saglasnost, u pomoravske gradove sa padom mraka ušle su pripremljene grupe za izvršenje iz sastava Ivankovačkog korpusa JVUO, jačine po oko 50 ljudi. Četnička akcija je izgledala kao klasična racija. Prema svedočenju preživelih, to je izgledalo ovako:
Svedokinja Ruža Radisavljević: Došli su i kucali na vrata. Mi pitamo: „Ko je to? Oni kažu: „Policija! Otvorite!" Mi smo bili za stolom, moj muž i sin bili su tu. Moj muž je izišao i otvorio im vrata. Zapitali su ga je li on Milan. On im je rekao: „Ja sam", a oni su ga odmah počeli da bodu kamama. Ćerka mi je bila zatvorena u sobi. Kad su počeli da bodu kamama moga muža, ja sam počela da kukam. Zatim su uhvatili moga sina i počelo da ga bodu. On je viknuo: „Jao, mama!" Hteli su da ga izvuku napolje. Uhvatili su ga za noge i vukli, a ja sam sina držala za ruke i nisam im dala da ga izvuku. Oni su i moga sina boli kamama.
Pretsednik: Jesu li vas boli?
Svedokinja: Mene su boli zato što sam branila sina. On je viknuo: „Jao mama!", ja sam pružila ruke da ga odbranim, a oni su me onda uboli kamom.
I Persida Mladenović iz Jagodine je tom prilikom izgubila jedinog sina, koji je izboden na 30 mesta po celom telu.
Svedokinja: Moj sin je legao je i uzeo knjigu da čita... U tome momentu dvojica dražinovaca sa oružjem i sa mitraljezima upali su u kuću i pitali su: „Ti si Miroslav Mladenović", i naredili su mu da odmah pođe sa njima na saslušanje. Ja sam kazala: „I ja idem s njime?", i brzo potrčim za njima uz basamake. Kad smo došli blizu na mesto oni su me gurnuli da se odmaknem. Zakukala sam da hoće da mi ubiju sina. Ja sam se potpuno izgubila i oni su me gurnuli u jedno dvorište, kukala sam, kukala sam, stalno: „Ubiće mi dete!", i kad je bilo oko 4 sata uspela sam da iziđem i pošto sam znala u kome je pravcu odveden, otišla sam i videla da je moj sin ubijen, izboden na 30 mesta po celom telu.[11]
Iz Ćuprije je zaklano je 10[12] (ili 12[13]) ljudi i bačeno u tzv. "Mijajlovu jamu". U Paraćinu su četnički egzekutori zaklali u kućama četvoro ljudi, a 8 izveli iz grada i poklali ih u Golubovačkoj šumi. U Jagodini je zaklano dvadesettroje.
U planiranju pokolja igrao je ulogu Zdravko Milošević, komandant Varvarinskog korpusa JVuO sa saradnicima, a zaslugu za ovaj pokolj preuzeo je na sebe komandant Ivankovačkog korpusa JVUOLjubomir Mihailović.[12]
Zora Bošković, radnica iz Jagodine, zaklana je od četnika 1. februara 1944. kao aktivist NOP-aDanica Altman-Stojanović, profesorka iz JagodineKatarina Stojković, domaćica iz Jagodine
ALTMAN DANICA, profesor - Rođena je 1916. u Jagodini. Školu je učila u Jagodini i Ćupriji a studirala u Beogradu i Dižonu (Francuska). Bila je udata za muzičara Nikolu (Herberta) Altmana, poljskog izbeglicu. Ubijena je pred dvoje dece, sa 24 uboda nožem. Njen suprug je uhvaćen nekoliko meseci kasnije i streljan u selu Loćiki.
AĆIMOVIĆ JOVAN - ŽAN, profesor - Rođen je 1907. u Ćupriji. Školovao se u Kragujevcu i Ćupriji a grupu za matematiku i fiziku studirao u Beogradu. Službovao je u Pljevljima, Ćupriji i Jagodini. Odbio je da se pridruži četnicima i kao "nacionalno nepouzdan" izboden noževima za vreme bekstva na ulici. Ostavio je suprugu i ćerku.
BOŠKOVIĆ ZORA, krojačka radnica - Rođena je 1922. u Jagodini, gde je učila osnovnu školu i Žensku zanatsku školu. Radila je kao fizički radnik na ekonomiji jagodinske Parne pivare a pred smrt kao krojačica u Fabrici šešira industrijalca Rota. Izvedena je iz kuće i sa još 4 lica streljana sutradan u selu Bresju. Bila je neudata.
GRUJIČIĆ SVETISLAV, sudija - Rođen je 1898. u Jagodini. Školovao se u Jagodini i Kragujevcu a u Beogradu i Parizu studirao pravo. Do bugarske okupacije 1941. službuje u Pirotu kada je postavljen za predsednika Sreskog suda u Jagodini. Bio je poznat kao antifašista a na sudu se zauzimao za simpatizere NOB-a. Zaklan je u kući, naočigled supruge i troje dece.
DIRAK ZORKA, berberski radnik - Rođena je 1918. u Končarevu kod Jagodine. Bila je udata za Todora Diraka. berberskog radnika, koji je sa bratom Nikolom, stolarskim radnikom, i ocem Vinkom, metalcem, bio u jezgru radničkog pokreta uoči rata. Oba brata su poginula kao borci u NOB-i, dok je stariji Vinko streljan 1943. Streljana je u Bresju, ostavivši dvoje nejake dece.
ILIĆ SIMA, trgovac - Rođen je 1884. u selu Duboki kod Jagodine. Bio je rudar, fizički radnik i nabavljač stoke za Klefiševu Klanicu. Pred Obznanu postaje član KŠ, a od 1923. Nezavisne radničke partije Jugoslavije. Bio je hapšen od Nemaca a četnicima se zamera što je odbio da priloži novčanu pomoć. Ubijen je u kući, zajedno sa suprugom Zorkom.
ILIĆ ZORKA, domaćica - Rođena je 1886. u Subotici. Ubijena je zato što je uzaludno pokušavala da zaštiti supruga.
LOPIČIĆ ĐURA, profesor - Rođen je 1894. u s. Ceklinu (Crna Gora). Školu je učio u više mesta a u Beogradu studirao fiziku i hemiju. Uoči rata je službovao u Ćupriji i bio predsednik Prosvetno - kulturnog društva. Prelazi u Jagodinu ali ga i ovde proganjaju i hapse kao naprednog rodoljuba. Zaklan je u kući, pred suprugom i dvoje dece.
LUKIĆ BORA, trgovac - Rođen je 1897. u Jovcu kod Ćuprije. Bio je osnivač seljačkih zadruga i stranke "levih zemljoradnika". Sarađivao je sa Sretenom Žujovićem, Mirkom Tomićem, Milanom Mijalkovićem - Čičom i drugim komunistima. Optužen je da je pomagao ustanak, izveden iz porodične kuće, ispred koje je i zaklan pred suprugom i tri ćerke.
MATIĆ KOSTADINKA - Rođena je 1913. u Paraćinu. Pred rat prelazi sa porodicom u Jagodinu. Zaklana je u kući, kao simpatizer NOB-e.
MILjKOVIĆ DUŠAN, učenik - Rođen je 1925. u selu Belici kod Jagodine. Bio je učenik 5 razreda Učiteljske škole. Njegove dve sestre bile su u partizanima: Rada, borac Druge proleterske brigade, proglašena za narodnog heroja, i Radmila (streljanu na Banjici). Pripadao je ilegalnom omladinskim kružoku i sutradan streljan sa još četiri lica u Bresju.
MLADENOVIĆ SOFIJA, krojački radnik - Rođena je 1888. u Užicu. Izbačena iz službe u Čačku. uči u Zagrebu za krojačicu i prelazi u Skoplje. Bila je član KPJ od 1919. i blisko povezana sa Dimitrijem Tucovićem i Dušanom Dragovićem. Izveli su je iz kuće i ubili sa 38 uboda kamom.
NEŠOVIĆ TODOR, sudija - Rođen je 1897. u Štipu. Školu je učio u Štipu i Solunu, a u Beogradu studirao pravo. Službovao je u više mesta, sarađujući svugde sa narodnim pokretom. Bio je komunistički poslanik na izborimg 1920. u Bregalničkom srezu. Ovde je premešten 1937. i bio povezan sa Boškom Đuričićem. Odveden je u Bresje na saslušanje i streljan sa još 4 lica.
PANTIĆ MILORAD, sudija - Rođen je 1886. u selu Kopljari, kod Aranđelovca. Bio je član Socijaldemokratske partije i član KPJ, već od osnivanja 1919. Bio je komunistički poslanik u Tikveškom srezu 1920. i po nalogu KPJ branio ostale poslanike na poznatom Vidovdanskom procesu. Ubijen noževima u kući pred suprugom i dvoje dece, dok je sin Slobodan uspeo da pobegne.
RADOVIĆ DAMJAN, sudski pripravnik - Rođen je 1905. u selu Lukovu, kod Nikšića. Školu je učio u rodnom mestu a prava studirao u Beogradu. Izboden je noževima ispred kuće. Bio je neoženjen.
RADOSAVLjEVIĆ MILAN, obućarski radnik - Rođen je 1898. u Trućevcu, kod Despotovca. Učestvovao je u mađarskoj revoluciji 1919. pod Belom Kunom. Radio je u sindikalnom po kretu i pomagao ustanak 1941. Izboden je noževima, zajedno sa sinom.
RADOSAVLjEVIĆ BRANISLAV, učitelj - Rođen je 1922. u Jagodini, gde je učio školu i po čeo da radi kao učitelj. Već kao učenik 5 godine učestvuje u poznatom štrajku učitelja 1940. Bio je član ilegalnog omladinskog kružoka, koji je provaljen 1943. Izboden je u kući, braneći se uzaludno sa ocem, pred majkom i sestrom.
RISTIĆ MIROSLAV - POPAC, bravarski radnik. Rođen je 1921. u Jagodini. Bravarski zanat je učio u Beogradu, odakle se vraća nakon aprilskog bombardovanja 1941. Ovde je kraće vreme radio u fabrici glicerina, odbijajući da se pridruži četnicima. Bio je izuzetno talentovan fudbaler i vrlo omiljena ličnost. Ubijen je u kući, pred roditeljima i sestrom.
STOJKOVIĆ DRAGOMIR, bravarski radnik - Rođen je 1909. u Senjskom Rudniku, kod Ćuprije. Zanat je učio kod starog socijaliste Čede Đurđevića - Dome u Jagodini, pod čijim se uplivom rano uključuje u radnički pokret. Radio je na obnavljanju sindikalnog pokreta 1933. i KUD "Abrašević" 1935. Izboden je noževima, zajedno sa suprugom Katarinom, pred očima troje dece.
STOJKOVIĆ KATARINA, domaćica - Rođena je 1909 u Jagodini. Pomagala je ustanak 1941, prikupljajući pomoć za Beličku četu na Juhoru. Izbodena je noževima, zajedno sa suprugom, uspevši da rani jednog ubicu.
CANIĆ MIHAJLO, bravarski radnik - Rodio se 1922. u Jagodini. Učestvovao je u pripremanju zbora Udružene opozicije 1935, i radio na obnavljanju sindikata i KUD "Abrašević". Kao vozač kod Klefiša pomagao je ustanak 1941. Odveden je u Bresje na saslušanje i streljan. Ostavio je suprugu i dvoje dece.
STOJANOVIĆ BOŽIDAR - prosvetni radnik. Rođen je u Jagodini, izboden nožem u kući.[13]
Nakon pokolja, major Ljubomir Mihailović, komandant Ivankovačkog korpusa, izvestio je štab Draže Mihailovića:
Noću 1/2 - II preduzeo sam čišćenje komunista po varošima. Rezultat je ovaj: u Jagodini 17 muškaraca i 7 ženskih, u Ćupriji 9 muškaraca i 1 ženska, u Paraćinu 11 muškaraca i 1 ženska, svega 37 muškaraca i 9 žena. Sa ovim likvidirane su glavne vođe i organizatori.[12]
U nastavku depeše izveštava generala Mihailovića da je, po njegovom shvatanju, pokolj imao pozitivan odjek u narodu:
Neki komunisti su izmakli, ali su preduzete mere da se pohvataju. Narod je ovim zadovoljan.[12]
Nakon ovog masakra niko od počinilaca ili organizatora nije pozvan na odgovornost od strane JVuO. Ovakav metod rada bio je uobičajen. Primenjivali su ga i ostali korpusi. Komandant Deligradskog korpusa major Brana Petrović na primer, istog meseca je izvestio Mihailovića da su njegovi četnici blokirali Soko Banju i Sanatorijum za lečenje bolesnika iz kojeg su izvukli i streljali "15 intelektualaca, prve garniture komunista".[14]
O masakr u u Paraćinu, Ćupriji i Jagodini je bilo reči na posleratnom suđenju Mihailoviću u Beogradu juna 1946. Pred sudom su svedočili i neki koji su preživeli klanje. Jedan od svedoka, Petrović Dušan iz jagodinskog okruga, je bio preklan bajonetom preko grkljana i tri puta uboden u vrat i u glavu, ali je preživeo, nakon čega su ga pronašli meštani.
Svedok: Nisam mogao da govorim, legao sam na jednu vodeničku klupu, tražio sam vode da pijem, oni su mi sipali vodu u usta, a ona izlazi na grudi.
Pretsednik: Je li vam i grkljan prerezan?
Svedok: Jeste, evo vidite. (prilazi Sudu i pokazuje kako mu je grkljan bio prerezan i kako se samo drži pomoću kože, kao i udarce kamom za vrat).
Pretsednik: Ko je komandovao tim ljudima, ko je bio komandant?
Glavnokomandujući general Mihailović se branio time da nije bio obavešten.
Tužilac: Da li se vi, optuženi Mihailoviću, sećate jedne ovakve depeše u vezi sa iskazom svedokinje iz Jagodine, depeše od 4 januara 1944 godine, broj 359, koja je vama upućena: „U Jagodini pojavom Titovom narod počeo da se svrstava u naše redove, ali isto tako ovejani mošinovci počeli su da dižu glavu. Mnoge sam otkrio i upoznao. U većini oni su intelektualci. Nameravam da izvršim pokolj većeg stila uoči Nove godine. Odobravate li?" Je li vam u sećanju ova depeša?
Izvod iz knjige poslatih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 7. novembra do 3. decembra 1943. godine, broj 493—499 od 7. novembra 1943. - NAREĐENjE... - https://www.znaci.org/00001/4_14_3_42.htm
Izvod iz knjige poslatih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 7. novembra do 3. decembra 1943. godine, broj 635 od 12. novembra 1943. Instrukcija Keseroviću - https://www.znaci.org/00001/4_14_3_42.htm
Knjiga primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 1. Do 14. januara 1944. Godine - Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu Vojske Srbije, Ča, k. 276, reg. br. 11/1.
Sporazum između Krajskomandanture u Zaječaru i komandanta Timočkog korpusa od 25. decembra 1943. o saradnji u borbama protiv NOVJ - https://www.znaci.org/00001/4_14_3_266.htm
Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 13. do 29. februara 1944. godine, Br. 2484 od Longa. Br. 633 od 17. februara 1944. https://www.znaci.org/00001/4_14_3_84.htm
Knjiga primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 13. do 29. februara 1944. Original (pisan na mašini, ćirilicom) u Arhivu Vojske Srbije, Ča, k. 276, reg. br. 15/1 (knj. XLVII)
