Papaja

Папаја (лат. Царица папаyа) биљка је из породице Царицацеае. Поријеклом је из тропских крајеве Америке. Први пут је култивирана у Мексику, а тренутно се узгаја у већини тропских земаља и Сједињеним Америчким Државама (савезне државе Флорида, Хаваји и др.).

Папаја
Илустрација папаје из 1887.
Научна класификација
Царство:	Плантае
Дивизија:	Магнолиопхyта
Разред:	Магнолиопсида
Ред:	Брассицалес
Породица:	Царицацеае
Род:	Царица
Врста:	C. папаyа
Двојни назив
Царица папаyа L.

Има облик налик стаблу, стабиљка је висока 5-10 м. Лишће расте на врху стабиљке, велико је 50-70 цм. Плод је јестив, има глатку кору жуте или зеленкасте боје. Овалног је облика. Меснати дио плода је јарко наранчасти, мекан и сладак. Средишња унутрашњост испуњена је с црним и набораним сјеменкама.

Папаја се користи за припрему воћних салата и сокова. Кора се мора уклонити, јер садржи штетне твари. Папаја садржи протеолитички ензим папаин, који се користи за производњу лијекова за лијечење гастроинтестиналних поремећаја и ресорпцију хематома.

Нутриционисти препоручују папају за прехрану, јер је богата ликопеном (у просјеку 3,39 мг на 100 г), витамином C и минералима важнима за људско тијело. Што је зрелија, већа је концентрација храњивих твари.

Папаја је прво воће, чији је геном истражен.^[1]

Галерија

• 
  Стабиљка папаје
• 
  Стабиљка папаје
• 
  Лист папаје
• 
  Лист папаје
• 
  Цвјетови папаје
• 
  Цвјетови папаје
• 
  Незрели плодови папаје
• 
  Илустрација
• 
  Зрели плодови папаје
• 
  Зрели плодови папаје