Panov lavirint (šp. El Laberinto del Fauno) je filmsko ostvarenje meksičkog reditelja Giljerma del Tora, u kome je objedinio triler atmosferu nekih drugih svetova s visokim nivoom specijalnih efekata. Smešten u period nakon Španskog građanskog rata, tačnije u 1944. godinu, Panov lavirint govori o Ofeliji (Ivana Bakero), mladoj devojci koja otkriva fantastični svet šumskih bića kada je majka odvede u severnu Španiju da se pridruže njenom očuhu, ogorčenom i uvrnutom članu Frankove fašističke armije. Film je premijerno prikazan na Filmskom festivalu u Kanu 2006. godine i izabran je da predstavlja Meksiko na dodeli Oskara u kategoriji za najbolji strani film, dobivši tako najviše nominacija za Oskara kao film koji nije na engleskom jeziku. Osim što je osvojio brojne nagrade, film je izazvao i brojne reakcije kritičara s obzirom na to da nudi mnogo toga za divljenje. Međutim, neki kritičari smatraju da pored sve svoje zapanjujuće lepote i upečatljive glume, film ne uspeva da do kraja sjedini elemente fantazije i surove realnosti rata, što rezultuje time da Panov lavirint ostane sastavljen iz dve izuzetne polovine. Naime, drugi vide Del Torovo dostignuće kao spektakularnu celinu koja predstavlja njegov verovatno najzreliji film.
| El laberinto del fauno | |
|---|---|
 španski poster | |
| Režija | Guillermo del Toro |
| Producent | Guillermo del Toro Alfonso Cuarón Bertha Navarro Frida Torresblanco Alvaro Augustin |
| Scenario | Guillermo del Toro |
| Naracija | Pablo Adán |
| Uloge | Ivana Baquero Sergi López Maribel Verdú Doug Jones Ariadna Gil Álex Angulo |
| Muzika | Javier Navarrete |
| Fotografija | Guillermo Navarro |
| Montaža | Bernat Vilaplana |
| Studio | Tequila Gang Estudios Picasso Telecinco Cinema Sententia Entertainment Esperanto Filmoj |
| Distribucija | Warner Bros. Pictures (Španija) |
| Datum(i) premijere | 27. 5. 2006 (Cannes)
|
| Trajanje | 119 min.[1] |
| Zemlja |  Španija Meksiko Sjedinjene Države |
| Jezik | španski |
| Budžet | 19 mil. $[2] |
| Bruto prihod | 83 mil. $[2] |
Glavne likove tumače: Ivana Bakero (šp. Ivana Baquero), Serhi Lopez (šp. Sergi López), Maribel Verdu (šp. Maribel Verdú), Dag Džouns (engl. ), Arijadna Gil (šp. Ariadna Gil), Aleks Angulo (šp. Álex Angulo), Manolo Solo (šp. Manolo Solo), Cezar Vea (šp. César Vea), Roher Kasamahor (šp. Roger Casamajor), Federiko Lupi (šp. Federico Luppi) i Pablo Adan (šp. Pablo Adán).[3]
O reditelju
Giljermo del Toro Gomez je meksički filmski reditelj, scenarista i producent. Filmom se počeo baviti još kao srednjoškolac. Deset godina se bavio dizajnom šminke i osnovao je svoju firmu pod imenom „Nekropija” pre nego što mu se pružila prilika da u 21. godini kao izvršni producent snimi svoj prvi film. Suosnivač je Filmskog festivala u Gvadalahari, a osnovao je i produkcijsku kuću Tekila geng. Godine 1998. otet mu je otac u Meksiku. Pošto ga je spasao plativši mu otkup, Del Toro odlučuje da napusti Meksiko, a trenutno živi u Los Anđelesu (SAD).
Del Torov rad na filmu
Giljermo del Toro je poznat po tome što prvo napravi koncept beleški i crteža o svojim idejama pre nego što ih pretvori u film. On ovu fazu smatra veoma bitnom u procesu stvaranja. Jednom prilikom slučajno je u taksiju ostavio beleške za ovaj film koje je godinama prikupljao i kada je shvatio da ih nema, smatrao je da je gotovo sa projektom. Međutim, taksista ih je našao i — shvatajući njihovu važnost — uspeo da pronađe reditelja i vrati mu ih. Del Toro je bio ubeđen da je u pitanju blagoslov i zbog toga je bio odlučan u nameri da snimi ovaj film. Pri pisanju Panovog lavirinta bio je inspirisan filmom Uspavana dolina iz 1999. godine i pričama braće Grim, a u filmu Giljermo predstavlja tanku nit između iluzije i stvarnosti te prepliće dve priče koje se razvijaju u paralelnim svetovima.
Del Toro spaja vrhunske španske glumce za produkciju, uključujući Serhija Lopeza, Arijadnu Gil i Maribel Verdu, uz Ivanu Bakero koja igra mladu devojku koja beži od svog brutalnog očuha ulazeći u fantastični svet. Del Torovi filmovi odlikuju se tamnom atmosferom, sa sumornim i misterioznim mestima, gde reditelj razvija svoje priče. On je takođe reditelj koji je opsednut onim što mi zovemo „čudovišta” i to pokazuje u svojim filmovima, sa namerom da upozna ta bića koja su daleko od društva koje prihvata različitost. Giljermo del Toro je profesionalac, potpuno posvećen svom poslu. Ostvarenja ovog filmskog genija su tamna, nasilna i istovremeno dirljiva, pa nema sumnje da će ući u istoriju po svojoj magičnoj i ukletoj lepoti. Panov lavirint doneo je Giljermu nagradu Goja za najbolji film 2006. godine, a 2007. osvaja tri Akademijine nagrade, i to za scenografiju, fotografiju i šminku.
Sinopsis
Uvod
Španija, 1944. Građanski rat je okončan. Skriveni u severnim planinama Navare, članovi male grupe naoružanih pobunjenika još uvek se bore protiv fašističkog režima. Oformljene su i vojne snage radi uništenja Pokreta otpora. 13-godišnja devojčica Ofelija (Ivana Bakero) koja jako voli bajke, zajedno sa svojom majkom Karmen (Arijadna Gil) koja je u drugom stanju, doseljava se u Navaru kod svog očuha. Njen očuh, kapetan Vidal (Serhi Lopez), koji je otac deteta koje Karmen očekuje, fašistički je oficir koji je dobio zadatak da očisti teritoriju od pobunjenika protiv Frankovog režima. Na početku filma, narator (Pablo Adan) objašnjava kako je u podzemlju živela princeza koja je sanjala o ljudskom svetu. Jednog dana, pobegavši na svetlost dana koja ju je zaslepila, izbrisalo joj se sve dotadašnje sećanje na prošlost. Vremenom se razbolela i umrla. Njen otac koji je kralj podzemlja, znao je da će se duša njegove ćerke vratiti jednom, možda u drugačijem telu i vremenu i na nekom drugom mestu, ali on je odlučio da će je čekati do poslednjeg trenutka ovog sveta.
Zaplet
Stigavši do mlina gde su smešteni vojnici koje predvodi Ofelijin očuh, ona otkriva velikog insekta za kojeg misli da je vila. Ofelija ga prati, a on je odvodi do lavirinta koji se nalazi iza mlina. Tu ona upoznaje Mercedes (Maribel Verdu), sluškinju koja je tu špijun, a ujedno i velika pomoć ljudima u šumi među kojima se nalazi i Ofelijin brat. Mercedes uspostavlja blizak odnos sa Ofelijom, pogotovu nakon što Ofelijina majka umre. Tu noć u Ofelijinu sobu ponovo dolazi veliki insekt, koji se pretvara u vilu i vodi je po drugi put do lavirinta. U lavirintu ona sada upoznaje Fauna (Dag Džouns), koji je uverava da je ona princeza Moana, ćerka kralja podzemnog sveta. Da bi mogla da se vrati u očevo kraljevstvo, Ofelija mora da završi tri zadatka pre nego što Mesec bude pun...
Tu istu noć Ofelija otkriva da Mercedes od doktora Fereira (Aleks Angulo) traži lekove za jednog od pobunjenika, koji takođe pomaže drugim šumskim pobunjenicima. Prvi zadatak da preuzme ključ iz utrobe džinovske žabe Ofelija ispunjava već sledećeg dana. Međutim, ona zatim počinje da se brine za stanje svoje majke koja je jako loše, dok joj Faun pomaže davajući joj magični koren, koji leči njenu majku i umiruje joj bol. Ubrzo potom, u pratnji tri vile, Ofelija završava svoj drugi zadatak, uzimanje bodeža od čudovišta koje sedi u blizini raskošne gozbe. Iako je prethodno bila upozorena da ne sme da uzme ništa sa te gozbe, ona ipak uzima i jede dva puceta grozda, čime budi čudovište. Jureći Ofeliju, čudovište uspeva da pojede dve vile, ali Ofelija na kraju ipak uspeva da pobegne i da se spase. Međutim, njena neposlušnost ljuti Fauna i on odbija da joj da treći zadatak.
Kulminacija
U međuvremenu, u sukobu između pobunjenika i vojnika predvođenih kapetanom Vidalom, vojnici hvataju jednog pobunjenika i muče ga, ne bi li ovaj progovorio i odao ostale. On, nakon velikog mučenja, progovara, te kada doktor dolazi da ga pregleda, moli ga da ga ubije, što doktor i učini dajući mi smrtonosnu injekciju. U isto vreme, kapetan hvata Ofeliju dok ova hrani magični koren, uzima ga i pokazuje ga supruzi; ona koren baca u vatru i istog trena dobija kontrakcije. Kapetan ubija doktora jer shvata da on pomaže pobunjenicima, a kada sazna da njegovoj ženi nije dobro, naređuje da se dovede trupski bolničar. Uprkos tome, Ofelijina majka umire, rađajući sina. Vidal zatim otkriva da je Mercedes špijun i hvata nju i Ofeliju u begu. Devojčicu zaključava u sobu, a Mercedes vodi na mučenje da bi progovorila. Ipak, ona uspeva da se oslobodi tako što ga ranjava nožem i beži u šumu, gde je pobunjenici spasavaju.
Faun dolazi kod Ofelije i nudi joj još jednu šansu da se dokaže. Traži joj da uzme svog tek rođenog brata i da ga odvede u lavirint. Ofelija potom uzima svog brata, ali usput sipa kapetanu sedative u piće. Kada je ovaj ugleda sa detetom u rukama — iako dezorijentisan — kreće da je juri kroz lavirint. Za to vreme, pobunjenici uspešno napadaju mlin. Ofelija stiže do Fauna koji joj govori da će se portal do podzemnog sveta otvoriti samo ako ponude krv nevinog bića. Međutim, ona ne pristaje da povredi svog brata... Pri tom, Vidal je sustiže, uzima joj dete i puca u nju. Na izlasku iz lavirinta, Vidala čekaju pobunjenici i Mercedes, kojoj on na kraju predaje svoje dete, nakon čega ono biva ubijeno. Mercedes odlazi u lavirint gde pronalazi devojčicu koja umire.
Rasplet
Ofelija je izabrala da radije prolije svoju krv negoli krv nevinog, što je odvodi ispred njenog oca, kralja podzemnog sveta, koji joj govori da je to zapravo poslednji i najbitniji zadatak. Ofelijina majka Karmen, kraljica podzemnog sveta, poziva ćerku da sedne pored svog oca koji ju je tako dugo čekao. Scena se zatim vraća u lavirint, gde se na Ofelijinom licu na trenutak pojavljuje osmeh i gde ona potom umire, ostavljajući Mercedes u suzama.
Kraj
Narator na samom kraju govori da se princeza vratila u kraljevstvo svog oca gde je pravedno vladala mnogo vekova, ostavivši „male tragove na zemlji vidljive samo onima koji znaju gde da gledaju”.
Analiza filma
Dve strane filma
Kao i u ostalim filmovima Giljerma del Tora, i u Panovom lavirintu uočljive su dve strane koje se mešaju kroz ceo film.
Prva strana filma
Prva strana je realna, u kojoj je prikazana situacija u Španiji 1944. godine, pet godina nakon završetka Građanskog rata. Španski građanski rat trajao je od 1936. do 1939. godine, a vodio se zbog različitih ideologija i interesa između Druge španske republike (koja je predstavljala tzv. političku levicu) i fašista i nacionalista (koji su predstavljali tzv. političku desnicu), a koje je predvodio general Fransisko Franko.
Godine 1939, nacionalisti pobeđuju, a Fransisko Franko uspostavlja diktaturu koja je trajala od 1939. pa sve do njegove smrti, 1975. godine. Desničarske grupe imale su podršku bogatih zemljoposednika i Crkve, dok su levičarske grupe činili seljaci „bezemljaši”. Nakon rata, Franko je inicirao temeljno čišćenje španskog društva od svega što je imalo veze sa levičarskim grupama; nepoželjni pojedinci bili su zatvarani i ubijani, kuće opljačkane, a arhive spaljene. Kao što se jasno može videti i u filmu, desnica je kontrolisala apsolutno sve, između ostalog i podelu namirnica, lekova i ostalih potrepština siromašnima. Tridesetih godina 20. veka, mnogo mladih idealista stupilo je u internacionalne brigade, smatrajući da je spasavanje Španske republike idealistički cilj te ere.
Druga strana filma
Druga strana filma je ona nerealna, koja ovaj film pretvara u modernu bajku koja alegorično predstavlja period u kome se film odvija. Savršen primer je scena upoznavanja Ofelije i njenog očuha, kapetana Vidala, koji predstavlja prikaz španskog fašizma i simbol materijalizma koji većina ljudi sledi. Ofelija drži knjige u desnoj ruci i pruža ih Vidalu levom. On joj tada snažno grabi ruku i govori da treba da pruža desnu ruku. Ako se ova scena bolje protumači, uočava se da Vidal nije besan zbog detinjeg pružanja leve ruke umesto desne, već zbog toga što su se levom rukom pozdravljali njegovi neprijatelji, republikanci. Takođe, uočljiva je i simbolika i mitologija određenih bića i pojava (Faun, lavirint, žaba i dr.). Nerealna strana je, u stvari, potpuno drugačiji svet koji otkriva mlada Ofelija po dolasku kod svog očuha.
S obzirom na to da je tanka granica između realnog i nerealnog, ostaje nejasno da li je nerealna strana u stvari realna, ili se odvija samo u glavi ove mlade osobe. Bilo kako bilo, cela druga strana priče se bazira na Ofelijinom begu od surove realnosti u kojoj živi. U prvom svetu, ona je ćerka bolesne majke Karmen koja je u kasnom stadijumu trudnoće i koja se udala za brutalnog i surovog kapetana. Tu živi u okruženju u kome retko ko ima nade i vere u bolje sutra. U drugom svetu, Ofelija je dugo tražena, izgubljena ćerka vladara podzemlja. Želeći da povrati ljubav i poštovanje koji su joj uskraćeni, veruje Faunu i spremna je da uradi bilo šta kako bi se vratila pravom ocu.
Simbolika filma i zadaci
Već u prvoj sceni filma, može se videti da ništa nije kao što izgleda na prvi pogled. Vidimo devojčicu koja leži povređena, a krv koja joj curi iz nosa počinje da se vraća nazad. Devojčica je izrazito blede puti i tamnocrne kose. Reditelj je izabrao baš ovakav lik kako bi on podsećao na Snežanu iz poznate bajke Snežana i sedam patuljaka. Ova heroina, baš kao i Ofelija, pronalazi utočište kod magičnih stvorenja. U sledećoj sceni prepričava se legenda o princezi podzemlja koja je pobegla iz kraljevstva svog oca kako bi videla spoljašnji svet, ali je ubrzo nakon izlaska na svetlost dana umrla. Ruševine koje se prikazuju su ostaci španskog grada Belćitea, koji je uništen tokom Građanskog rata. Del Toro pravi poređenje sa još jednom heroinom iz bajki, i to u sceni kada Ofelija odlazi da pronađe drvo i žabu u haljini koju joj je majka sašila kao iznenađenje. Ofelija je ovde obučena isto kao i devojčica iz bajke Alisa u zemlji čuda. Faun je stvorenje iz grčke mitologije, pola čovek — pola jarac, a likom predstavlja zastrašujuće biće kog bi devojčica trebalo da se plaši. Do samog kraja filma, gledaocima je nejasno da li je on antagonistički ili protagonistički nastrojen lik. Iako se u većem delu filma Faun čini lošim, na samom kraju se ipak pokazuje suprotno. Ofelija mu veruje, jer je jedina figura čudovišta u njenom životu kapetan Vidal. Faun je, međutim, ubeđen da je Ofelija zaista ćerka vladara podzemlja, te joj uz detaljna uputstva daje zadatke koje treba da ispuni kako bi to i dokazala. U grčkoj mitologiji on je stvorenje koje — po potrebi — čoveka vodi do cilja. U filmu se uvek pojavljuje uz Mesec, dok je Mesec simbol večite nesigurnosti, iluzije i mašte. Lavirint je prostor u kome je zbog mnogobrojnih puteva teško pronaći onaj pravi. U mitologiji lutanje lavirintom predstavlja traženje istine, a doći do središta lavirinta znači pronaći samog sebe. U poslednjoj sceni, Ofelija se žrtvuje u središtu lavirinta i potom vraća ocu kao princeza podzemlja.
Prvi zadatak
U prvom zadatku, Faun od Ofelije traži da pronađe drvo koje je nekada cvetalo, ali više ne cveta zbog ogromne žabe koja se nalazi u njegovoj utrobi i hrani se njegovim životom. Ofelija treba da žabi da tri kamena koje će ova zatim pojesti i zbog kojih će ispljunuti svoj trbuh, u kome se nalazi ključ koji je Ofeliji potreban za drugi zadatak. Drvo je simbol prolaznosti i promene, a kamen predstavlja stabilnost. U filmu, drvo međutim predstavlja matericu. Njegova utroba je vlažna i topla, a samo drvo je u obliku ženskog reproduktivnog organa, te predstavlja simbol pronalaska svete ženstvenosti. Žaba koja se hrani životom drveta metaforički prikazuje Ofelijinog brata unutar njene majke Karmen, koji takođe — na neki način — isisava život iz nje, jer ona ima tešku trudnoću. Ofeliji je majka jedina uteha u realnom svetu i samim tim na neki način predstavlja jedinu prepreku u ostvarenju njenog cilja. Kada Karmen umre na porođaju, Ofeliju više ništa ne vezuje za realni svet. Žaba, sa druge strane, prikazuje živote bogatih, koji su u posleratnoj Španiji imali sve, živeći na račun siromašnih.
Drugi zadatak
U drugom zadatku, Ofelija odlazi u dvoranu u kojoj, pomoću ključa iz žabljeg trbuha, pronalazi bodež. U dvorani se nalazi bogata trpeza i čudovište koje je uspavano. Bez obzira na to što joj je faun naredio da ne uzima ništa sa stola, Ofelija uzima dva grozda, nakon čega učini da se čudovište probudi. Ono uzima oči koje se nalaze na tanjiru ispred njega i stavlja ih u rupe na šakama. U stvari, način na koji čudovište gleda simbolično govori da je vidljivo samo ono što je opipljivo. Slike na zidovima dvorane prikazuju kako se čudovište hrani decom. Dve vile se žrtvuju kako bi spasale Ofeliju, a čudovište ih potom pojede. Vile su vezane za detinjstvo, pa čudovište — na neki način — predstavlja i odrasle. Scena u dvorani, takođe simbolički, prikazuje hijerarhiju bogatih i siromašnih u Španiji nakon Rata. Pored svih đakonija koje se nalaze na stolu, Ofelija ne sme da uzme ni jedan jedini grozd.
Treći zadatak
U trećem zadatku, faun od Ofelije zahteva da ona dovede svog brata u središte lavirinta, zato što je za otvaranje portala kojim bi se Ofelija vratila kod oca u podzemlje neophodna krv nevinog bića. Ofelija odbija da žrtvuje brata, faun nestaje, a pojavljuje se Vidal koji je bez milosti upuca. Ona tada preuzima žrtvu, pada pored portala, a njena kapljica krvi upada u portal i otvara ga. Simbol žrtve je posebno važan, jer predstavlja odricanje zemaljskog, što je Ofelija učinila upravo svojom žrtvom. Njena duša preživljava u svetu u koji je verovala od samog početka.
Od posebnog značaja za film je simbol okruglog, koje predstavlja večno ponavljanje te utehu zbog prolaska vremena. Uz sve to, krug je i simbol greha. Sam ulaz u lavirint je okrugao, a to od samog početka implicira da faun zaista predstavlja nadu za Ofeliju. S druge strane, Kapetan Vidal je lik koji je opterećen vremenom. Ovaj fenomen je poznat pod nazivom „Hronov kompleks”. Hron je mitološka životinja koja predstavlja vreme i smrt, kao i oca vremena. Vidal često proverava okrugli sat, koji je njegov otac slomio kada je umirao u borbi kako bi njegov sin znao tačno vreme kada je umro. Sat je jedina okrugla stvar koju kapetan poseduje, a za njega vreme predstavlja najgoru limitaciju materijalnog sveta. Time što poseduje sat, on ima osećaj da kontroliše i vreme.
Značaj reči u filmu
U ovom filmu reči gube značaj. Kada Ofelija traži od Mercedes da joj otpeva uspavanku, Mercedes ne može da se seti reči. Međutim, na kraju kad Ofelija umire, Mercedes joj opet peva uspavanku bez reči, koje tada nisu ni bitne. U sceni kada Vidal izlazi iz lavirinta, čeka ga grupa levice. Svestan toga da će umreti, predaje sina Mercedes, zaustavlja vreme i traži da se njegovom sinu kaže vreme kada mu je otac umro. Mercedes ga prekida i govori da mu sin neće znati čak ni ime, a potom ga njen brat ubija. Time što je Vidalu oduzeta sposobnost govora, gubi se značaj njegovih reči i izbrisana je jedina razliku između njega i zveri.
Zaključak
Panov lavirint je fantastična priča duboko prožeta mitologijom i simbolima, a vizuelno predstavlja remek-delo. Fantastični likovi ne pojavljuju se spontano, već za pojavljivanje svakog u specifičnom delu filma postoji tačno određen razlog. Realno i nerealno se ujedinjuje, a ono fantastično postaje još jasnije uočavanjem simbolike. Film poručuje da je svako tvorac sopstvene sudbine, a pored toga pokazatelj je vere i nade. U njemu se istovremeno bore realno i nerealno, dobro i loše, deca i odrasli. Pitanje filma je sledeće: „Da li je sve fantastično u filmu zaista realno ili samo u Ofelijinoj glavi?” Poslednja rečenica Panovog lavirinta glasi: „Ostavila je svoje tragove na zemlji, vidljive samo onima koji znaju gde da gledaju.” Možda odgovor na pitanje leži upravo u njoj...
Likovi
Pan
Pan u grčkoj ili Faun u rimskoj mitologiji, bio je bog šuma, lovaca i pastira. Po svom fizičkom izgledu pripada redu čudovišta, s obzirom na to da je rođen sa kozjim nogama, rogovima i bradom.
Del Toro je u svoj film uveo Daga Džounsa u liku Panovog karaktera kog je poistovetio sa satirima, čuvarima lavirinta. Kao satir, Pan je potpuno ravnodušan prema dobru i zlu. U stanju je da bude zao i čoveku oduzme život, ali je isto tako u stanju da bude dovoljno dobar da mu ga podari, što ga čini izuzetno tajanstvenim, ili — kako ga Del Toro naziva — „zagonetnim”. Upoznavši Ofeliju, Pan je bio spreman da joj pomogne da se vrati u svoj svet, svet bajki iz kog je verovao da je došla. Od nje je zahtevao samo da sledi njegova uputstva, a u situacijama kada je grešila ili odbijala da ga posluša, Pan je bio ispunjen gnevom i ljutnjom, dopuštajući na taj način svojoj zloj strani da izađe na videlo.
Ofelija
Ofelija je 13-godišnja devojčica, ćerka ubijenog krojača i supruge kapetana Vidala. Naime, Ofelija je krhka, osetljiva i maštovita devojčica, osuđena na život koji je njena majka odabrala. Želeći da pobegne iz sveta punog konflikata, prepušta se lepšem svetu, svetu mašte. Sledeći svoju želju za boljim životom za sebe i svoju majku, Ofelija se upušta u niz avantura, koje se završavaju tragično po nju. Pronašavši lavirint u dvorištu kuće svog očuha, Ofelija upoznaje Pana, koji joj obećava povratak na tron princeze koji joj pripada. Bila je veoma zaštitnički nastrojena prema bolesnoj majci, želeći da joj pomogne na sve moguće načine. Često je bivala neoprezna, zbog čega je upadala u brojne nevolje. Međutim, iako je imala tek 13 godina, Ofelija je bila oštroumna i podozriva prema Panu (u prvim trenucima njihovog poznanstva), te dovoljno samosvesna da odbije određene Panove uslove čak i po cenu svog odlaska u drugi svet.[4]
Giljermo Del Toro je izjavio kako je bio nervozan u vezi sa odabirom glumice za glavnu ulogu, te da je pronalazak „10-godišnje”[n. 1] španske glumice bio puka slučajnost.
Kapetan Vidal
U filmu kapetana Vidala glumi Serhi Lopez. Lopez je imao težak zadatak, ali je uspeo da dočara lik fašističkog oficira, čiji je zadatak bio da očisti teritoriju od pobunjenika koji su hrabro nastavili borbu u severnim planinama Navare. Kapetana Vidala mnogi smatraju jednim od najbrutalnijih i „najljigavijih” zlikovaca modernih filmova. Ovaj lik je simboličan prikaz španskog fašizma. Prikazan je kao čovek bez milosti i osećanja, koji veruje da ima apsolutnu moć nad svima, što i vešto koristi.
Opsednut poslom, Vidal nema vremena (a čini se ni želje) da se zbliži sa novom pastorkom. Već na početku filma pokazuje asimpatičnost prema Ofeliji (kada ga ona pozdravlja levom rukom). Okrutnost kapetana Vidala prikazana je i u sceni kada tokom noći ubija dvojicu nevinih poljoprivrednika sumnjajući da su oni saveznici pobunjenika. Besan zbog izdaje i neposlušnosti, Vidal ubija i doktora. Jedino oko čega se Vidal zaista brinuo jeste njegov sin. Pobunjenici napadaju kamp, a Vidal počinje da sumnja u služavku Mercedes. Mercedes se nije predala bez borbe; ona je napala Vidala i ranila ga. Povređen i slab, Vidal je pratio Ofeliju u nameri da je spreči da pobegne sa bebom. Kada ju je sustigao, uzima dete i puca u nju. Čini se kao da njegovoj okrutnosti nema kraja... Na izlasku iz lavirinta, on predaje bebu Mercedes i moli je da detetu saopšti vreme njegove smrti. Tada ga Mercedes prekida rečima da dete neće znati ni ko mu je otac. Kapetan Vidal je na kraju ipak kažnjen; razočaran, Vidal okončava svoj život ispred lavirinta.[5][6]
Karmen
Arijadna Gil je u filmu igrala lik Karmen, Ofelijine majke. Karmen je prikazana kao lepa žena, srednjih godina, koju život baš i nije mazio. Ona deluje jako iscrpljeno i izmučeno, a gotovo ceo film je vezana za krevet. Kada joj je muž nestao bez traga i glasa, ona se preudala za sadistički nastrojenog kapetana Vidala. Čini se da u tom braku nije bilo ljubavi, već da je Vidalu jedino bilo važno to što će mu ona podariti naslednika. Karmen je pokušala da objasni Ofeliji da je život težak i da magija ne postoji, ali joj to nije pošlo za rukom. Karmen u plamen baca mandragoru koju joj je Ofelija ostavila ispod kreveta da joj spase život, a ubrzo nakon toga — za vreme porođaja — ona umire.
Mercedes
Maribel Verdu tumači glavnu kućnu pomoćnicu, Mercedes. Ovaj lik je oličenje kako skromnosti i dobrote tako i hrabrosti. Kod publike je ostala upamćena kao izvanredno snažan i pozitivan ženski lik. Odmah po dolasku u kamp, Ofelija upoznaje Mercedes i sa njom počinje da se jako zbližava. Mercedes se brinula o Ofeliji kao rođena majka i bila joj je najbolji, a možda i jedini prijatelj. U sceni kada joj Ofelija umire na rukama, njena tuga i bol bivaju ispoljeni. To je verovatno i najtužnija scena u filmu, gde se u stvari najbolje vidi koliko je Mercedes volela Ofeliju. Bila je Vidalova kućepaziteljka, a on ju je smatrao osobom od poverenja. Međutim, Vidal nije znao da je vođa pobunjenika njen rođeni brat, Pedro (Roher Kasamahor).
Uz pomoć doktora, Mercedes je činila sve kako bi pomogla pobunjenicima, dopremala im je hranu i lekove. Ona ostaje hrabra i u trenutku kada pobunjenici napadnu kamp i kada Vidal shvati da je sve bilo nameštaljka, a da je ona — Mercedes — u stvari špijun. Nije se predala, kao što bi većina uradila, već se borila; uspela je da rani Vidala i pobegne. Mercedes je značajna i zbog toga što je ona ta koja je na kraju kaznila Vidala rečima da njegov sin neće znati ni ime svoga oca.
Nagrade
- Nagrada Oskar (2007) — Najbolji snimatelj: Giljermo Navaro
- Nagrada Oskar (2007) — Najbolji vizuelni projekat: Pilar Revuelta, Euhenio Kabaljero
- Nagrada Oskar (2007) — Najbolja šminka i maska: David Marti, Monce Ribe
- Nagrada BAFTA (2007) — Najbolji kostimografski projekat: Lala Huete
- Nagrada BAFTA (2007) — Najbolja šminka i maska: Blanka Sančez, Hose Ketglas
- Nagrada BAFTA (2007) — Najbolji film van engleskog govornog područja: Giljermo del Toro
- Nagrada Arijel (2007) — Najbolja fotografija
- Nagrada Arijel (2007) — Najbolji reditelj
- Nagrada Arijel (2007) — Najbolja glumica: Maribel Verdu
- Nagrada Arijel (2007) — Najbolji umetnički projekat
- Nagrada Arijel (2007) — Najbolji kinematografija
- Nagrada Arijel (2007) — Najbolja kostimografija
- Nagrada Arijel (2007) — Najbolja šminka
- Nagrada Arijel (2007) — Najbolji originalni rezultat
- Nagrada Arijel (2007) — Najbolji specijalni efekti
- Nagrada Goja (2007) — Najbolji originalni scenario
- Nagrada Goja (2007) — Najbolja kinematografija
- Nagrada Goja (2007) — Najbolja montaža
- Nagrada Goja (2007) — Najbolja šminka i frizura
- Nagrada Goja (2007) — Najbolja nova glumica: Ivana Bakero
- Nagrada Goja (2007) — Najbolji zvuk
- Nagrada Goja (2007) — Najbolji specijalni efekti
- Nagrada Saturn (2007) — Najbolji međunarodni film
- Nagrada Saturn (2007) — Najbolja mlada glumica: Ivana Bakero
- Nagrada Konstelejšon (2007) — Najbolji naučnofantastični film, TV film ili mini-serija
- Nagrada Fantasporto (2007) — Najbolji film
- Nagrada Spejsi (2007) — Spejs čojs nagrada
- Nagrada Međunarodnog društva filmskih kritičara (2007) — Najbolja fotografija
Nominacije
- Nagrada Oskar (2007) — Najbolji strani film
- Nagrada Oskar (2007) — Najbolji originalni scenario: Giljermo del Toro
- Nagrada Oskar (2007) — Najbolja filmska muzika: Havijer Navarete
- Nagrada BAFTA (2007) — Najbolji snimatelj: Giljermo Navaro
- Nagrada BAFTA (2007) — Najbolji originalni scenario: Giljermo del Toro
- Nagrada BAFTA (2007) — Najbolji vizuelni projekat: Euhenio Kabaljero, Pilar Revuelta
- Nagrada BAFTA (2007) — Najbolji vizuelni efekti: Monce Ribe, David Marti, Edvard Irastorsa, Everet Burelj
- Nagrada BAFTA (2007) — Najbolji zvuk
- Nagrada Zlatni globus (2007) — Najbolji strani film
- Filmski festival u Kanu (2006) — Zlatna palma: Giljermo del Toro[7]
Kritike
Ovaj film predstavlja bajku smeštenu u periodu neposredno posle Španskog građanskog rata, koja je izuzetno bogata porukama i metaforama, kako na samu situaciju Španije, tako i na mračni ogrtač korupcije, izdaje i stradanja nevinih života. Panov lavirint predstavlja predeo mašte i fantazije kroz koji jedna mala devojčica tumači i prihvata tešku situaciju u kojoj se njen stvarni svet nalazi. Priča se centrira oko male devojčice po imenu Ofelija, koja se neprijatno oseća u svom novom okruženju, biva skeptična u pogledu svog novog očuha i generalno zabrinuta za stanje u kojoj se njena mama Karmen nalazi. Ona slučajno pronalazi put ka jednom bizarnom svetu fantazije, gde radnja filma oživljava u punom mahu. Mesto koje je pronašla jedan je začaran i čudan svet, u kojem vidi beg od nesigurnosti i nestabilnosti življenja u stvarnom svetu. Film poseduje dva zapleta (stvarni svet i svet fantazije), koji se — kako radnja odmiče — sve više i više prepliću i pokazuju da je, u stvari, fantazija metafora na stvarnost koja ovu devojčicu okružuje. Film nadrealno stvara veliku referencu na stvarni svet, Ofelijine pobede u fantaziji oslikavaju poraze u realnosti. Načela ovog filma leže u izborima i donošenju odluka. Bile one dobre ili loše, reditelj pokušava da nam prezentuje jednu filozofiju: koliko god da situacija deluje bezizlazno, izbor uvek postoji.
Iako je nadrealnost odlično izdefinisana, film ne bi bio preporučljiv mlađoj publici, ponajviše zbog doze brutalnosti i nasilja koje se provlači kroz celi tok radnje. Ovaj film je ratna drama sa aspektima fantazije koji je tehnički fantastično realizovan, a kroz čitav svoj tok u odličnom balansu. Čak i kada zalazi u „imaginarni” deo, film uspeva da održi istu dozu ozbiljnosti, ne čineći kompletan proizovod smešnim i dečjim.
U svom aspektu realnog sveta, film pripada glumačkom tandemu Serhiju Lopezu i Maribel Verdu. Lopez nam fantastično prezentuje kapetana Vidala koji — iako kroz većinu filma vrlo surov i sadistički nastrojen — uspeva da se približi publici i oslika zašto je u stvari takav. Maribel tumači glavnu kućnu pomoćnicu, koja je Ofelijin jedini i najbolji prijatelj i stvara sliku kod publike jednog izvanredno jakog ženskog lika.
Za svaku pohvalu su i kvalitetne pozadinske podrške kostima, setova i efekata, koji su zaista odlični i veoma detaljni. Panov lavirint predstavlja satiričnu bajku namenjenu odraslima, sa odličnim ogrtačem fantazije preko jedne surove ratne drame.[8]
Izvori
Spoljašnje veze
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
