Nitroglicerin

Nitroglicerin je teška, bezbojna, masna, eksplozivna tečnost dobijena nitracijom glicerola. Od 1860. korišćen je kao aktivni sastojak u proizvodnji eksploziva, specifično dinamita, i kao takav korišćen je u rudarstvu. Takođe je od 1880. bio korišćen u vojsci kao aktivni sastojak, i želatinizator za nitrocelulozu u nekim solidnim raketnim gorivima, kao Kordit i Balistit. Nitroglicerin je takođe korišćen i u medicini^[5] kao proširivač krvnih sudova za lečenje srčanih bolesti, kao što su angina i hronične srčane bolesti.^[6]

Nitroglicerin
Stick model of nitroglycerin	Ball and stick model of nitroglycerin
IUPAC ime
Naziv po klasifikaciji	2,3-bis(nitrooksi)propil nitrat
Drugi nazivi	1,3-dinitrooksipropan-2-il nitrat
Identifikacija
CAS registarski broj	55-63-0 Y
PubChem[1][2]	4510 Y
ChemSpider[3]	4354 Y
UNII	G59M7S0WS3 Y
EINECS broj	200-240-8
UN broj	UN 0143, UN 0144, UN 1204, UN 3064, UN 3319
DrugBank	DB00727
KEGG[4]	C07455
MeSH	Nitroglycerin
ChEBI	28787
ATC code	C01DA02,C05AE01
Bajlštajn	1802063
Gmelin Referenca	165859
Jmol-3D slike	Slika 1
Svojstva
Molekulska formula	C3H5N3O9
Molarna masa	227.09 g mol−1
Agregatno stanje	Čista žuta/bezbojna uljasta tečnost
Gustina	1.6 g/cm³ na 15 °C
Tačka topljenja	13.2 °C, 286 K, 56 °F
Tačka ključanja	Razlaže se 50-60 °C
Podaci o eksplozivu
Osetljivost na šok	visok
Osetljivost na trenje	visok
Eksplozivna brzina	7700 m/s
RE faktor	1.50
Opasnost
NFPA 704	3 3 4
Y (šta je ovo?)   (verifikuj) Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references

Nitroglicerin je tehnički naziv za ester glicerola i dušične kiseline. Dobiva se nitriranjem alkohola glicerola. Poznat je pod starim nazivom nitroglicerin, iako nije nitro-spoj.

Kemijska formula na 13 °C glasi: C₃H₅N₃O₉ ili C₃H₅(NO₃)₃, a na 16 °C: C₃H₅(ONO₂)₃. Gustoća mu je na 15 °C: 227,0872 g/mol i 1,599 g/cm³, a na 13.2 °C 1,1.

Gliceril-trinitrat je teška, slatkasta, uljasta i otrovna tekućina, u čistom stanju bezbojna, krutišta 13 °C. Ne smije se čuvati na temperaturi nižoj od 15 °C, pogotovo kristaliziranog, jer tada postaje vrlo osjetljiv. Zato se čuva na temperaturi od oko 20-25 °C, u tami.

Iako ga nije izumio, Alfred Nobel ga je iskoristio za proizvodnju dinamita, stabiliziravši ga miješanjem s infuzorijskom zemljom. Dinamit je u povijesti bio vrlo korišteni eksploziv, no zbog visoke osjetljivosti, istisnuli su ga moderniji i stabilniji eksplozivi.

Danas ponajviše služi kao lijek kod srčanih stanja (angina pectoris, itd.), te kao plastifikator kod nekih čvrstih goriva. Maksimalna temperatura izgaranja gliceril-trinitrata je oko 4650 °C, a brzina detonacije gotovo 8000 m/s. Spontani raspad, koji uključuje ispuštanje dušikovih oksida, odvija se iznad temperature od 50 °C.

Historija

Nitroglicerin je otkrio Askanio Sobrero 1846. radeći za T. Đ Peluz na torinskom univerzitetu. Najbolji proces proizvodnje razvio je Alfred Nobel šezdesetih godina 19. veka. Njegova firma izvozila je mešavinu nitroglicerina i baruta pod imenom Švedsko Eksplozivno Ulje, ali je bilo jako nestabilno. Rezultat te ekstremne nestabilnosti su brojne tragične katastrofe.^[7]

Tečni nitroglicerin je bio široko zabranjen, i to je dovelo do razvitka dinamita, napravljenog mešanjem nitroglicerina sa inertnim upijajućim materijalima.