From Wikipedia, the free encyclopedia
Nemislivo (pali: acinteyya) je pojam budističke tradicije za filozofska pitanja koje su nepojmljiva, nezamisliva i nedokučiva. To su večna metafizička pitanja o nastanku i trajanju sveta, odnosu uma i tela, sudbini svesti posle smrti i slično.
Još je u antičkoj indijskoj filozofiji postojao čitav spektar odgovora na ta pitanja, na osnovu kojih su se filozofi delili u međusobno suprotstavljene škole. I zapadna filozofija se bavi takvim pitanjima od svojih početaka, i još su grčki filozofi imali suprotstavljene odgovore na njih.
Buda je odbijao da ogovara na takva pitanja, smatrajući da su nedokuča, ne(za)misliva i da nas odvlače od oslobođenja uma. Nemački filozof Kant je u 18. veku zaključio da su ovakva pitanja izvan nadležnosti ljudskog razuma. Mnogi filozofi i dalje pokušavaju dati odgovor na njih.
Pali kanon prenosi da je jedan od asketa, Potthapada, tokom javne rasprave pitao Budu da odgovori na sledeća metafizička pitanja:
Buda je objasnio da on ne zastupa nikakva gledišta povodom tih pitanja, jer to ne vodi cilju, ne vodi oslobođenju od strasti, probuđenju, ni nirvani. Podsetio je da se on bavi pitanjima "o bolu, o nastanku bola, o prestanku bola, o putu koji vodi do prestanka bola."[2] Stoga, neka gledišta treba jednostavno odložiti na stranu, jer donose patnju:
Spekulativna gledišta (svet je večan, svet nije večan, svet je beskonačan, svet je konačan, duša i telo su isto, duša i telo su različito, posle smrti oslobođeni postoji, posle smrti oslobođeni ne postoji…) jesu čitavo šipražje gledišta, džungla gledišta, iskrivljenje, kolebanje, okov gledišta. Ona su opterećena patnjom, jadom, očajem i groznicom, ne vode trežnjenju, hlađenju, stišavanju, miru, neposrednom znanju, probuđenju, nirvani. Spekulativna gledišta je oslobođeni odložio na stranu.[3]
– Buda
Ponovo, kada je učenik Malunkjaputa, uznemiren činjenicom da Buda nikako ne razjašnjava metafizička pitanja, zatražio od Bude da se izjasni ili će napustiti zajednicu, Buda je prvo napomenuo da mu to nikada nije ni obećao razjasniti, a zatim mu dao sledeće poređenje:
To je kao kada bi čovek, ranjen otrovnom strelom, dok se njegova familija i prijatelji žure da pronađu doktora, rekao: "Čekajte! Ne dam da mi vadite ovu strelu pre nego što doznam da li je čovek koji me je ranio ratnik, sveštenik, trgovac ili sluga. Ne dam da mi vadite ovu strelu pre nego što doznam kako se zove i iz kojeg je plemena… je li visok, nizak ili srednjeg rasta… je li tamnoput, smeđ ili žut… iz kojeg je sela ili grada… da li me je ustrelio iz luka ili iz samostrela… da li je tetiva na luku napravljena od životinjske ili biljne tetive, od kudelje ili od kore drveta… da li je štap strele grubo ili fino obrađen… od čega su perca na streli bila napravljena -– da li od pera lešinara, gavrana, jastreba ili rode… čime je vrh strele bio pričvršćen – žilom vola, bivola, lava ili majmuna… i kojeg oblika je bio taj vrh strele, šiljast, nalik polumesecu, sa kracima ili račvast.' Taj bi čovek, Malunkjaputa, pre umro nego što bi sve to saznao.[4]
Buda je nazvao nemislivim one stvari, o kojima bez obzira koliko mislili, to neće dovesti do jasnog razumevanja.[5]
Postoje četiri nezamislive stvari, o kojima se ne može misliti, a ako neko o njima ipak razmišlja može samo da poludi ili postane potpuno zbunjen. Koje četiri? Razmišljanje o dubini Budinog razumevanja, razmišljanje o dubini nečijeg meditativnog stanja, razmišljanje o detaljima zakona kamme i razmišljanje o postanku ovoga sveta.[5]
– Buda
O ovim stvarima ne treba misliti jer odvlače od prakse, otežavaju postizanje oslobođenja, pa čak mogu doneti ludilo onome ko se uporno njima bavi:
Nastanak ovoga sveta jeste jedna nedokučiva stvar oko koje ne treba lupati glavu, jer će ona doneti ludilo i nevolju svakome ko je njom zaokupljen.[6]
– Buda
Takođe, Buda je odgovarao da pitanje o svrsi nirvane prevazilazi granicu smisla. Asketski život, iščezava u nirvani (utrnuću), to mu je svrha i kraj.[7]
Izbegavši metafizički odgovor, Buda je dao psihološki odgovor, da svet nastaje na osnovu čula, po formuli uslovnog nastanka:
Na osnovu oka i slike nastaje svest o viđenom. Kad se ovo troje nađe na okupu, nastaje doticaj. Iz doticaja kao nužnog uslova sledi osećaj. Iz osećaja kao nužnog uslova sledi žeđ. Iz žeđi kao nužnog uslova sledi gorivo. Iz goriva kao nužnog uslova sledi bivanje. Iz bivanja kao nužnog uslova sledi rođenje. Iz rođenja kao nužnog uslova slede starost i smrt, jad, tuga, bol, nespokojstvo i očajanje. Tako nastaje ovaj svet.[8]
– Buda
U nastavku izlaganja, Buda istu formulu ponavlja i za ostala čula.
Lutajući asketa Vaća je pokušao od Bude da dobije jasan i nedvosmislen odgovor na pitanje šta se posle smrti zbiva sa umom onog koji je oslobođen:
Vaća je nakon ovoga izrazio ozbiljnu sumnju u Budino znanje. Suočen sa zbunjenošću Vaće, koji rezonuje sledeći zakone simplicističke logike (ako A nije istinito, onda ne-A mora biti istinito[4]), Buda mu je odgovorio poređenjem sa vatrom:
Na kraju dijaloga Buda poentira da isto važi i za oslobođen um posle smrti.
Nevezano za budističku tradiciju, nemački novovekovni filozof Imanuel Kant je razmatrao nemogućnost odgovora na metafizička pitanja. Prema Kantu, ljudski um, gonjen sopstvenom potrebom, stremi ka takvim pitanjima koja se ne mogu rešiti na osnovu iskustva niti na osnovu principa uzetih iz njega (na primer, ima li svet početak ili postoji odvajkada), i tako je oduvek u ljudima, čim se um uzdigne do spekulacije, bila neka metafizika, i uvek će u njima biti.[10] Kant navodi sledeća večna metafizička pitanja:[11]
Naizgled, između tvrdnji "svet ima početak" i "svet nema početak već postoji oduvek" samo jedna može biti ispravna. Ali, ako se na pitanja može dati samo potvrdan ili odričan odgovor i ako se u oba slučaja dobije besmislica, onda moramo kritički proučiti pitanje da bi videli zasniva li se na nekoj neosnovaj pretpostavci. Da bi se spor okončao valjano, ne ostaje nam drugo no dokazati da ljudi vode spor ni oko čega i da im je "izvestan transcendentalni privid dočaravao neku stvarnost tamo gde se uistinu nikakva stvarnost ne može naći".[12]
Svojim antinomijama Kant pokazuje opasnu sklonost ljudskog razuma da se proteže izvan uvjetovanog u transcendentalne ideje bezuvjetnoga. Kant afirmiše granice čistog razuma onoliko koliko bi nas trebale spriječiti da vjerujemo da možemo uistinu znati išta o bezuvjetnom.[13]
Elijade smatra da sva uverenja koja je Buda dopuštao, ”u svom egzemplarnom neverovanju u sve metafizičko”, jesu negativna. Elijade to opisuje kao logičku krutost, srodnu metodi nekih neopozitivista, naročito filozofa Ludviga Vitgenštajna.[4]
Prema tumačenju Kovačevića, Buda odbija da odgovara na takva pitanja iz dva razloga. Prvi je što traganje za odgovorima na metafizička pitanja, o kojima je čovečanstvo lupalo glavu tokom skoro čitave svoje istorije, pokreće čista znatiželja, potreba da izgradimo zadovoljavajući pojmovni sistem. No razlozi Budinog podučavanja nisu teorijski već praktični: on ukazuje na put oslobađanja od patnje koju nose starost, bolest i smrt.[14] Sledeći razlog jeste što ova pitanja izviru iz pogrešne pretpostavke o postojanju sopstva. Pitanje je li svet konačan ili nije izvire iz pretpostavke da postoji trajno ja, koje stoji naspram objektivnog sveta koji ga okružuje, odnosno iz pretpostavke o dualnosti sopstva i sveta. Slično je sa pitanjem da li Tatagata posle smrti postoji ili ne, jer ono polazi od pretpostavke da Tatagata zaista postoji kao nepromenjivo sopstvo. A kako je polazna pretpostavka pogrešna, ni pitanja koja iz nje izviru ne mogu biti ispravna.[14]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
