Nagon

Nagon je urođena želja za određenim oblikom ponašanja čiji je cilj zadovoljavanje neke od osnovnih vitalnih potreba organizma. To je genetički programiran impuls, koji usmerava pažnju organizma na određenu vrstu draži. Zato nagon predstavlja težnju pojedinca da deluje i ponaša se na način koji ga usmerava ka određenom cilju. Ta stalna težnja ka određenim ciljevima; može biti aktivna ili prisutna od samog rođenja, ili naknadna koja se može aktivirati u kasnijem životu (što je češće zastupljeno kod LGBT adolescenata).

Sobzirom na to da nagoni - „nagone“, pokreću, teraju, podstiču biološko biće, pa i čoveka na određeno ponašanje, oni spadaju u konativne psihičke funkcije, kao i emocija i volja. Nagon je predstadijum volje, a instinkt predstadium inteligencije. Fiziološki nagoni su deo biološkog nasleđa, i zato su urođeni i univerzalni. Biološki smisao nagona nije dat primarno našoj svesti, data je samo želja, potreba za objektom, pa je takve želje za objektom čovek primarno svestan. Čovek ne stupa u seksualni odnos da bi dobio porod i osigurao potomstvo, već da zadovolji polni nagon.^[1]

Iako se jednim delom [[Učenje|uči]], nagonsko ponašanje je većim delom-urođeno ili nasleđeno od svojih predaka, kroz genetički kod upisan u 46 hromozoma u svakoj ćeliji organizma. Trenutak aktivacije biološkog koda je takođe nasledna. Jednom aktivirane nagonske potrebe izazivaju i određeno ponašanje neke osobe pa i njegovo seksualno.^[1]

Izvori

1. Desimirović V. Savremena medicinska psihologija, Nauka, Beograd, 1994 pp. 115-153