From Wikipedia, the free encyclopedia
Muslimanski ustanak u Albaniji[1][2],je bio ustanak seljaka 1914. godine u Albaniji, uglavnom muslimana, usmeren protiv režima princa Vilijama od Vida. Ovaj ustanak je bio jedan od razloga za odlazak princa Vilijama iz Albanie i obeležio je prestanak postojanja Kneževine Albanije.[3] Ustanak su vodili muslimanski verski lideri Haxhi Qamili, Arif Hiqmeti, Musa Qazimi i Mustafa Ndroqi.[4] Zahtevi ustanika su bili potpuna amnestija i povratak Albanije u okvire suvereniteta sultana Osmanskog Carstva.
.jpg)
Princ Wilhelm of Wied je stupio na tron Kneževine Albanije 7. marta 1914, i odmah je bio suočen sa haotičnom političkom sitituacijom u zemlji i u odnosu na susedne države.[5] Na osnovu Londonskog sporazuma potpisanog 30. maja 1913, velike sile su 29. jula 1913 odlučile da Albanija treba da bude nezavisna nasledna kneževina i da treba da osnuju Međunarodnu žandarmeriju koja bi se starala o javnom redu i miru na teritoriji novopriznate kneževine.[6] Na osnovu istog sporazuma je formirana i Međunarodna Kontrolna Komisija 15. oktobra 1913, sa zadatkom da se stara o upravljanju novostvorenom Albanijom dok se njene političke institucije ne oforme.[7]
Princ Wilhelm of Wied je morao da se suoči sa teškom političkom situacijom[8]:
U Kneževini Albaniji su postojale različite naoružane grupe tokom režima princa Vilijema[10]:
Esad Paša Toptani, u svojstvu ministra unutrašnjih poslova i vojske, bio je protiv mirnog rešenja problema vezanog za Deklaraciju o Nezavisnosti Severnog Epira od 28. februara 1914. Suprotstavio se Međunarodnoj Kontrolnoj Komisiji koja je verovala da se problem može rešiti mirnim putem. Princ i njegov kabinet su prihvatili predloge Esad Paše Toptanija i opredelili se za vojno rešenje problema. Da bi se povećala vojna snaga Kneževine Albanie nekoliko hiljada Italijanskih pušaka i austrijskih mitraljeza i brdskih topova je kupljeno i podeljeno stanovnicima Albanije, pretežno muslimanske veroispovesti.
U novembru 1913. Albanske pro-Osmanske snage su ponudile tron Kneževine Albanije Ahmed Izet-paši, ministru vojske Osmanskog Carstva koji je bio albanskog porekla.[13] Osmansko Carstvo je poslalo svoje agente koji su podržavali ustanak u nadi da će obnoviti suverenitet Osmanskog Carstva nad Albanijom.[14] Izet-paša je posla majora Bećira Grebenalija, takođe Albanca po nacionalnosti, da bude jedan od njegovih vrhovnih predstavnika u Albaniji. Privremena Vlada pod upravom Ismaila Ćemalija je zarobila i ubila majora Bećira Grebenalija. Zbog ovako provokativne i štetne demonstracije nezavisnosti Ćemallijeve vlade velike sile su bile veoma nezadovoljne. Zbog toga je Međunarodna Kontrolna Komisija prisilila Ćemalija da se povuče i napusti Albaniju.[15] Istovremeno, Komisija nije bila u stanju da prisili Esad Pašu da napusti Albaniju jer jednostavno za to nije imala dovoljno autoriteta.
Pro-Osmanski seljaci su verovali da novi režim Kneževine Albanije predstavlja oruđe u rukama šest hrišćanskih velikih sila kao i zemljoposednika koji su posedovali polovinu obradivog zemljišta u Albaniji.[16] Ustanak su predvodili Muslimanski verski lideri Haxhi Qamili, Arif Hiqmeti, Musa Qazimi i Mustafa Ndroqi.[17] Ova grupa nezadovoljnih muslimanskih sveštenika se okupila oko Esad Paše Toptanija koji je sebe proglasio spasiocem Albanije i Islama.[18]
Pošto su se pročule vesti o tome da su 17. maja hiljade pobunjenika opkolile Šijak (samo desetak kilometara od Drača), Esad Paša Toptani je bio optužen za podstrekivanje ustanka protiv princa Vilijema.[19] Zbog takvih optužbi je Esad Paša bio proteran u Italiju bez suđenja.[20][21] U Italiji je dočekan uz počasti pošto su i Italija i Austrougarska bile umešane u intrige koje su pratile ustanak.[22]
Nemiri i ustanak su se rasplamsali posle proterivanja Esad Paše.[23] Da bi pridobili podršku Mirdita katoličkih dobrovoljaca iz severnih planinskih predela Vilijem od Vida je postavio njihovog lidera, Prenk Bibe Doda, za ministra inostranih poslova Kneževine Albanije. Međunarodnoj Žandarmeriji su se pridružile i snage Ise Boljetinca, sastavljene od muškaraca sa Kosova koji su se tokom Prvog Balkanskog Rata pružajući otpor vojsci Kraljevine Srbije povukli u Albaniju.[24] Holandski žandarmi i Mirdite su pokušali da zauzmu Šijak, ali kada su bili opkoljeni i zarobljeni čim su došli u dodir sa ustanicima 23. maja 1914. Ista sudbina je zadesila još jednu ekspediciju koja je poslata iz Drača da oslobodi zarobljene žandarme. Ustanici su zatim započeli napad na Drač pri tom koristeći lako naoružanje. Napad ustanika je izazvao paniku među stanovništvom Drača a princ Vilijem je sa porodicom potražio zaštitu na brodu italijanske mornarice koji je bio ukotvljen u zalivu.[25]
Iste večeri su ustanici oslobodili holandske oficire i poslali po njima spisak svojih zahteva princu Vilijemu[26]:
Princ Vilijem je imenovao pukovnika Tomsona za komandanta odbrane Drača. Pukovnik Tomson je ubijen 15. juna tokom jednog od napada ustanika. Tokom naredne nedelje holandski oficiri su zarobljavani širom centralne Albanije. Ustanici su 12. jula bez borbe zauzeli Berat a Valonu 21. avgusta.[27]
Samo nedelju dana pošto je princ Vilijem od Vida napustio Drač 3. septembra 1914 započeo je novi ustanak. Pobunjenici su započeli opsadu Drača, zarobili one koji su podržavali Vilijema od Vida i zahtevali vladara islamske veroispovesti i formiranje skupštine Centralne Albanije.[28] Ustanici su podigli zastavu Osmanskog Carstva.[29] Velika većina stanovnika severnih i južnih predela Kneževine Albanije se ogradio od skupštine Centralne Albanije.[30]
Holandske oficire su postepeno oficiri iz Austrougarske i Nemačke koji su prispeli u Drač 4. jula.[31] Uskoro je izbio Prvi Svetski Rat i do 4. Avgusta se većina holandskih oficira vratila u Holandiju. U jesen 1914 je Esad Paša prihvatio poziv skupštine Centralne Albanije da se vrati u Albaniju i preuzme vlast.[32] Pošto je prvo morao da obezbedi finansijsku podršku za svoju vladu Esad Paša je otputovao u Kraljevinu Srbiju u Niš. Tamo se sastao sa Nikolom Pašićem i 17. septembra 1914 potpisao tajni sporazum o Srpsko - Albanskom savezu.[33] U oktobru 1914 se Esad Paša vratio u Albaniju i uz finansijsku podršku Kraljevine Italije i Kraljevine Srbije formirao je oružane snage u Debru a zatim zauzeo unutrašnjost Albanije zajedno sa Dračem.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
