Mundus (stari Rim)

Mundus (latinski: mundus = "svet", "ukras", cf. grčki: κόσμος) bio je u starom Rimu naziv za jedan okrugli otvor u zemlji, tzv. mundus Cereris,^[1][2] čiji je gornji deo bio zatvoren i kroz koji je ― kako se smatralo ― vodio put u podzemni svet. Ovaj je mundus obično bio zatvoren i ritualno se otvarao (mundus patet) u samo tri navrata tokom jedne godine: 24. avgusta, 5. oktobra i 8. novembra.^[3]

U najstarijim Fastima ti su dani bili označeni kao C(omitiales), tj. dani u koje su se sastajale komicije,^[4] što bi značilo da je ceo taj ritual otvaranja možda tek kasnije primljen od Grka (u kojem se slučaju može uporediti s "danom otvaranja pitosa" na atinskim Antesterijama).^[5] Međutim, Makrobije navodi da su Katon i Varon te dane smatrali "religijskim" (religiosi).^[6] Kad bi bio otvoren, u taj otvor prinošene su žrtve bogovima donjeg sveta, posebno Cereri, boginji plodne zemlje. Taj je otvor predstavljao prolaz između gornjeg i donjeg sveta, i po obliku je navodno predstavljao izokrenuti nebeski svod.

Nije sigurno da je taj otvor identičan s otvorom u zemlji koji je prilikom polaganja temelja za grad Rim iskopao Romul na Komiciju (ili na Palatinu) i u koji je položio grudu zemlje i prve plodove.^[7][8]

Reference

1. Fest, De significatu verborum, IX, 4, 30.
2. CIL, X, 3926 iz Kapue spominje "sveštenika mundalske Cerere" (sacerdos Cerialis mundalis)
3. The Oxford Classical Dictionary (3rd ed.), 2003, s.v. mundus.
4. L. Banti, G. Dumézil, La religion romaine archaïque, Paris, 1974, str. 482‒483.
5. M. Humm, "Le mundus et le Comitium: représentations symboliques de l’espace de la cité, "Histoire urbaine, 2, 10, 2004.
6. "Religijski dani" (dies religiosi) bili su definisani kao nepovoljni, što znači da se u teoriji nikakvi službeni poslovi tada nisu smeli obavljati, no to nije bilo pravno obavezujuće versko pravilo. G. Dumézil (kao gore).
7. Plutarh, Romul, 11.
8. Ovid, Fasti, IV, 821 sqq.