Larisa Semjonovna Latinjina, (rus. Лариса Семёновна Латынина), sovjetska (ukrajinska) gimnastičarka, rođena je 27. decembra 1934. u gradu Herson, u Ukrajini, u tadašnjem SSSR-u. Ona je sportistkinja s najviše osvojenih olimpijskih medalja - uopšte: ukupno 18, i to 9 zlatnih, 5 srebrnih i 4 bronzane; na Olimpijskim igrama u Melburnu 1956, Rimu 1960 i Tokiju 1964. Trener joj je bio Aleksandar Mišakov, koji je bio i trener još jednog slavnog sovjetskog gimnastičara, Olimpijskog pobjednika, Borisa Šaklina.
Na četiri Svetska prvenstva (1954, ‘58, ’62. i ’66.) Latinjina takođe beleži impozantan bilans - osvaja 9 zlatnih, 4 srebrne i 1 bronzanu medalju, dok sa tri Evropska prvenstva (1957, ’61. i ’65.) donosi 7 zlatnih, 6 srebrnih i 1 bronzanu medalju.
Sve skupa: 46 (četrdeset i šest) medalja s velikih takmičenja. Teško ponovljiva karijera, uistinu vredna divljenja.
Rođena je kao Larisa Diri (Latinjina postaje udajom 1955), i prvo se počela baviti baletom, ali kad se njen koreograf otselio, prešla je na gimnastiku. S 19 godina se prvi put predstavila svetu, 1954 godine na Svetskom prvenstvu u gimnastici, kada je počeo njen veliki niz, sudelujući u osvajanju zlata u ekipnom višeboju.
Svoj olimpijski pohod počinje na Olimpijskim igrama u Melburnu, 1956 godine kada u borbi sa sjajnom Mađaricom Agnes Keleti postaje najuspešnija gimnastičarka Igara. Latinjina pobeđuje Keleti u višeboju i predvodi sovjetske gimnastičarke do pobede u ekipnom višeboju. Osvaja i zlato u vežbi na tlu (deli ga s Keleti), zlato u preskoku, srebrnu medalju u dvovisinskom razboju i ekipnu bronzanu medalju (dele je s Poljskom) u, kasnije ukinutoj disciplini, prenosnim spravama. Keleti takođe osvaja šest medalja: četiri zlatne i dve srebrne.
Veliki uspeh Latinjina postiže na Svetskom prvenstvu, 1958 godine, gde osvaja 5 od 6 naslova, dakle gotovo sve titule, osim srebra na tlu. Ono što je ostalo u analima jest činjenica da je to postigla – trudna. Ona je ponovo glavni favorit gimnastičkih takmičenja na Olimpijskim igrama u Rimu, 1960 godine, gde opet pobeđuje u višeboju (sovjetske gimnastičarke osvajaju prva četiri mesta), osvaja zlato u ekipnom višeboju, brani i zlato u vežbi na tlu, osvaja i dve srebrne medalje, u vežbama na gredi i dvovisinskom razboju, te zaključuje zbirku bronzanom medaljom u preskoku.
Na Svetskom prvenstvu 1962 godine osvaja tri zlatne, dve srebrne i jednu bronzanu medalju.
Na Olimpijskim igrama u Tokiju, 1964 godine Latinjina je poražena u višeboju od nove zvezde svetske gimnastike – čehoslovakinje Vere Časlavske, ali osvaja zlatne medalju u ekipnom višeboju, i u vežbi na tlu, obe zlatne medalje kao treće u nizu (na trima OI). Osvaja srebro u preskoku kao i dve bronzane medalje, na gredi i dvovisinskom razboju, čime završava svoju blistavu olimpijsku karijeru. Na tim OI imala je već 30 godina, a to su godine u kojima su današnje gimnastičarke odavno prestale sa takmičenjima.
Nakon Svetskog prvenstva 1966. godine, gde osvaja srebrnu medalju u ekipnom višeboju, Latinjina se povlači i počinje raditi kao gimnastički trener.
Uvrštena je u Međunarodnu kuću slavnih žena sportista (International Women's Sports Hall of Fame) 1985, a, u Međunarodnu gimnastičku kuću slavnih (International Gymnastics Hall of Fame), tek 1998. godine.
Danas živi u Japanu.
| Godina | Prvenstvo | medalje i discipline |
|---|---|---|
| 1954 | SP | 1 zlatna medalja (ekipni višeboj) |
| 1956 | OI | 4 zlatne medalje (ekipni višeboj, višeboj, preskok i tlo) 1 srebrna medalja (dvovisinski razboj) 1 bronzana medalja (prenosne sprave) |
| 1957 | EP | 5 zlatnih medalja (višeboj, preskok, dvovisinski razboj, greda i tlo) |
| 1958 | SP | 5 zlatnih medalja (ekipni višeboj, višeboj, preskok, dvovisinski razboj i greda) 1 srebrna medalja (tlo) |
| 1960 | OI | 3 zlatne medalje (ekipni višeboj, višeboj i tlo) 2 srebrne medalje (dvovisinski razboj i greda) 1 bronzana medalja (preskok) |
| 1961 | EP | 2 zlatne medalje (višeboj i tlo) 2 srebrne medalje (dvovisinski razboj i greda) |
| 1962 | SP | 3 zlatne medalje (ekipni višeboj, višeboj i tlo) 2 srebrne medalje (preskok i greda) 1 bronzana medalja (dvovisinski razboj) |
| 1964 | OI | 2 zlatne medalje (ekipni višeboj i tlo), 2 srebrne medalje (višeboj i preskok) 2 bronzane medalje (dvovisinski razboj i greda) |
| 1965 | EP | 4 srebrne medalje (višeboj, dvovisinski razboj, greda i tlo) 1 bronzana medalja (preskok) |
| 1966 | SP | 1 srebrna medalja (ekipni višeboj) |
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
