Dekanska kiselina

Dekanska kiselina (kaprinska kiselina) je zasićena masna kiselina. Njena formula je CH₃(CH₂)₈COOH. Soli i estri dekanske kiseline se nazivaju dekanoatima ili kapratima. Termin kaprinska kiselina potiče od lat. capric - kozji, jer je sličnog mirisa.^[8]

Dekanska kiselina
IUPAC ime
Drugi nazivi	Kaprinska kiselina[1] n-Kaprinska kiselina n-Dekanoinska kiselina Decilna kiselina n-Decilna kiselina C10:0 (Lipidni broj)
Identifikacija
CAS registarski broj	334-48-5 Y, 1002-62-6 (natrijumska so)
PubChem[2][3]	2969
ChemSpider[4]	2863 Y
UNII	4G9EDB6V73 Y
DrugBank	DB03600
KEGG[5]	C01571
ChEBI	30813
ChEMBL[6]	CHEMBL107498 Y
Jmol-3D slike	Slika 1
Svojstva
Molekulska formula	C10H20O2
Molarna masa	172.26 g mol−1
Agregatno stanje	Beli kristali jakog mirisa
Gustina	0,893 g/cm3
Tačka topljenja	31.6 °C, 305 K, 89 °F ([7])
Tačka ključanja	269 °C, 542 K, 516 °F
Rastvorljivost u vodi	ne meša se
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS)	External MSDS
Opasnost u toku rada	srednje toksična; može da uzrokuje respiratornu iritaciju; može da bude toksična ako se proguta
R-oznake	R36 R38
S-oznake	S24 S25 S26 S36 S37 S39
Srodna jedinjenja
Srodna masne kiseline	Kaprilna kiselina Laurinska kiselina
Srodna jedinjenja	Dekanol Dekanal
Y (šta je ovo?)   (verifikuj) Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references

Dekanska kiselina se javlja u prirodi u kokosovom ulju (oko 10%) i ulju palminog semena (oko 4%), inače ona nije tipična za biljna ulja.^[9] Ona je prisutna u mleku raznih sisara i u manjoj meri u drugim životinjskim mastima.^[7]

Reference

1. Decanoic acid
2. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
3. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
4. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
5. Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
6. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit
7. „Lexicon of lipid nutrition (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry 73 (4): 685–744. 2001. DOI:10.1351/pac200173040685.
8. „capri-, capr- +”. Pristupljeno 9/28/2012.
9. David J. Anneken, Sabine Both, Ralf Christoph, Georg Fieg, Udo Steinberner, Alfred Westfechtel "Fatty Acids" in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, 2006, Wiley-VCH, Weinheim. DOI:10.1002/14356007.a10_245.pub2

Spoljašnje veze

Portal Hemija