Hipostaza

Hipostaza ili ipostas (grč. υποστασις — stajati pod) je filozofski pojam koji doslovno znači ono što stoji ispod, pod-stajanje (lat. sub-stantia). U filozofiji, hipostaza može biti podloga, osnova, biće, supstancija i sl.^[1] U hrišćanskoj teologiji, hipostaza je kojim se određuju lica svetog Trojstva.

Hipostaziranje znači opredmetljenje nekog svojstva ili pojma. Hipostazirati znači pretvoriti u samostalno, supstancijalno, ono što to nije.^[2] Po Kantu, hipostazirati znači nešto „što postoji samo u mislima uzimati kao zbiljski predmet izvan subjekta koji misli“, odnosno „njegove misli pretvarati u stvari“.^[2]

Hipostaza u antičkoj filozofiji

U grčkoj filosofiji, izraz hipostaza (grč. υποστασις) je vezan sa izrazom suština (grč. ουσια). Plotin je koristio pojam hipostaza za označavanje supstancija, odnosno stupnjeva bića.^[3] Plotin celinu postojećeg deli na sledeće hipostaze:

• Jedno: neizrecivo, jednostavno, s onu stranu svakog jestva;
• duh ili um (nus): tu spadaju platonovske ideje; s nastankom vremena dolazi do treće hipostaze;
• duša: ona živi između onog noetičkog i čulnog i delatno je jestvo čitavog života u svemu, a sadrži i pojedinačne duše;
• tvar: ona nije hipostaza, budući da ničemu nije podloga, sama je bezoblična, a oblikuje je duša.

Svaka hipostaza je utemeljena u višoj, a jedina koja je utemeljena u sebi samoj jeste najviša — Jedno. Isticanje ili isijavanje (lat. emanacija) je proces koji teče odozgo prema dole, od jednog ka tvari.

Povezano

• Biće
• Fenomen
• Ekstaza
• Metastaza

Izvori

1. Hipostaza (vokabular.org), Pristupljeno 29. 4. 2013.
2. Filozofija, Enciklopedijski leksikon, Mozaik znanja, Beograd 1973.
3. Franci Zore, Granice filozofijske spoznaje u Plotinovu i Pletonovu platonizmu, Pristupljeno 29. 4. 2013.