Gvožđe(III) sulfat

Ferisulfat je neorgansko hemijsko jedinjenje hemijske formule Fe₂(SO₄)₃.

Gvožđe(III)-sulfat
IUPAC ime
Drugi nazivi	feri-sulfat sumporna kiselina, gvožđe(3+) so (3:2)
Identifikacija
CAS registarski broj	10028-22-5 Y,  15244-10-7 (monohidrat)
PubChem[1][2]	24826
ChemSpider[3]	23211 Y
ChEBI	53438
RTECS registarski broj toksičnosti	NO8505000
Jmol-3D slike	Slika 1
Svojstva
Molekulska formula	Fe2(SO4)3
Molarna masa	399.88 g/mol (anhidrat) 489.96 g/mol (pentahidrat)
Agregatno stanje	beli kristali
Gustina	3.097 g/cm3 (anhidrat) 1.898 g/cm3 (pentahidrat)
Tačka topljenja	480 °C, 753 K (anhidrat) 175 °C, 448 K (pentahidrat)
Rastvorljivost u vodi	neznatno rastvoran u vodi
Opasnost
EU-indeks	Nije na listi
NFPA 704	0 1 0
LD50	500 mg/kg (oralno, pacov)
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni	Gvožđe(III) hlorid Gvožđe(III) nitrat
Сродна једињења	Gvožđe(II) sulfat
Y (šta je ovo?)   (verifikuj) Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references

Dobijanje

Dobija se reakcijom ferosulfata i sumporna kiselina|sumporne kiseline i azotne kiseline ili vodonikperoksida kao oksidacionog sredstva:

FeSO₄ + H₂SO₄ + H₂O₂ → Fe₂(SO₄)₃ + 2H₂O

Na taj način kristališe hidrat, a zagrevanjem se dobija i anhidrovana so.^[4]

Fizičko-hemijske osobine

ferisulfat je so u vidu belih kristala. Pri zagrevanju se raspada na feri-oksid i sumpor-trioksid. Ova reakcija se nekada koristila za pravljenje pušljive (Nordenhausenove) sumporne kiseline.^[4]

Značaj

Ferisulfat gradi stipse sa sulfatima alkalnih metala, od kojih je najvažnija feristipsa jer se upotrebljava u analitičkoj hemiji za pravljenje rastvora feri-soli zbog svojstva da se lako može prečistiti kristalizacijom.^[4]

Izvori

1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
4. Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.