Glicerol

Glicerol (glicerin) je jednostavno poliolno jedinjenje. To je bezbojna, bezmirisna, viskozna tečnost koja je u širokoj upotrebi u farmaceutskoj formulaciji. Glicerol sadrži tri hidrofilne hidroksilne grupe koje su odgovorne za njegovu rastvorljivost u vodi i njegovu higroskopnu prirodu. Glicerolna osnova je centralna strukturna komponenta svih lipida poznatih kao trigliceridi. Glicerol ima sladak ukus i nisku toksičnost.

Glicerol
Glicerol	Kugla-i*štap model glicerola
IUPAC ime
Drugi nazivi	glicerin propan-1,2,3-triol 1,2,3-propantriol 1,2,3-trihidroksipropan gliceritol glicil alkohol
Identifikacija
CAS registarski broj	56-81-5 Y
PubChem[1][2]	753
ChemSpider[3]	733
UNII	PDC6A3C0OX Y
ATC code	A06AG04,A06AX01, QA16QA03
Jmol-3D slike	Slika 1
Svojstva
Molekulska formula	C3H5(OH)3
Molarna masa	92.09382 g/mol
Agregatno stanje	čista, bezbojana, higroskopna tečnost
Miris	bez mirisa
Gustina	1.261 g/cm³
Tačka topljenja	17.8 °C (64.2 °F)
Tačka ključanja	290 °C (554 °F)[4]
Indeks prelamanja (nD)	1.4746
Viskoznost	1.2 Pa·s
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS)	JT Baker
NFPA 704	1 1 0
Tačka paljenja	160 °C (otvoren sud) 176 °C (zatvoren sud)
Y (šta je ovo?)   (verifikuj) Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references

Proizvodnja

Glicerol formira osnovu triglicerida, i može biti proizveden saponifikacijom masti, npr. on je nusproizvod pravljenja sapuna.

On je takođe sporedni proizvod proizvodnje biodizela putem transesterifikacije. Trigliceridi (1) reaguju sa alkoholom poput etanola (2) u prisustvu katalitičke baze čime nastaju etil estri masnih kiselina (3) i glicerol (4):

Glicerol se može proizvesti različitim putevima iz propilena. Epihlorohidrinski proces je najvažniji. On se sastoji od hlorinacije propilena čime se formira alil hlorid, koji se oksidira hipohloritom do dihlorohidrina, koji reaguje sa jakom bazom i formira epihlorohidrin. Epihlorohidrin se hidrolizuje do glicerola.^[5]

Reference

1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
4. Milne, George W. A.; Lide, David R. (1994). Handbook of data on organic compounds. Boca Raton: CRC Press. ISBN 0-8493-0445-8.
5. Christoph, Ralf; Schmidt, Bernd; Steinberner, Udo; Dilla, Wolfgang; Karinen, Reetta (2006). „Glycerol”. Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry. DOI:10.1002/14356007.a12_477.pub2.

Literatura

• Milne, George W. A.; Lide, David R. (1994). Handbook of data on organic compounds. Boca Raton: CRC Press. ISBN 0-8493-0445-8.

Spoljašnje veze

Portal Hemija

Potraži značenje riječi Glicerol u
W(j)ečniku, slobodnom rječniku.

• Glicerol na BioChemInfo.org Arhivirano 2007-12-21 na Wayback Machine-u
• Apsolutni alkohol koristeći glicerol