From Wikipedia, the free encyclopedia
Слово Г је четврто слово ћирилице. Настало је преузимањем слова Гама из грчког алфабета.[1]
Глас: | , , | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Назив: | глаголи | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Број: | 3 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Слова словенских језика | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Слова несловенских језика | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Стара слова | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
У старословенској азбуци име слова је глаголи, што значи »причати«.
У ћириличком бројевном систему, слово ⟨г⟩ има вредност броја 3.
Налази се на четвртом месту код свих језика који користе ћирилицу и најчешће представља звучни веларни плозив, .
У књижевном српском, бугарском и македонском, такође представља звук (). Понекад, као последица брзог говора, у српском језику слово ⟨г⟩ се изговори као /ɣ/, /ɦ/ или пак /k/.
Слово ⟨г⟩ у књижевном руском језику представља (), сем када је обезвучено, па пређе у /k/ на крају речи или пре безвучног сугласника, и представља /ɡʲ/ пред предњонепчаним сугласником. У јужном руском дијалекту, тај глас се изговара као /ɣ/, и понекад као /ɦ/ у местима близу границе са Украјином и Белорусијом.
Прихватљиво је изговарати ⟨г⟩ у неким руским речима као /ɣ/ (које се понекад назива и »украјинско г«): Бог, богатый, благо, Господь, али не слажу се сви са тим. Тај звук се углавном сматра нестандардним и дијалектским у руском, и избегава га већина образованијих Руса. Реч »бог« се у номинативу увек изговара као /box/.[2]
У генитивским наставцима -ого, -его, ⟨г⟩ представља /v/, као и у речи сегодня (»данас«, од двају речи: сего и дня).
У речима мягкий и лёгкий се ⟨г⟩ изговара као /x/ испред слова ⟨к⟩.
На почетку речи европског порекла где би се очекивало ⟨х⟩, ставља се ⟨г⟩ из историјских разлога, нпр., реч херој: engl. → рус. герой.
У украјинском језику, слово ⟨г⟩ представља /ɦ/.
И у украјинском, глас /ɡ/ је присутан само у посуђеницама и записује се словом ⟨Г⟩ са квачицом (Ґ ґ).
И у украјинском, и у белоруском, ⟨г⟩ се зове »хе« и трансрибује се као ⟨х⟩.
У белоруском, ово слово се изговара као /ɣ/ или као нешто мекше /ɣʲ/.
Као и у украјинском, и у белоруском, /ɡ/ је присутно само у посуђеницама, али записује се као диграф ⟨кг⟩.
И у белоруском, и у украјинском, ⟨г⟩ се зове »хе« и трансрибује се као ⟨х⟩.
У великом броју несловенских језика који се пишу ћирилицом, ⟨г⟩ може представљати и /g/ и /ʁ~ɣ/, с тиме да се други пример углавном користи у турским језицима и угрофинским језицима.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.