Günther von Kluge

Ginter Adolf Ferdinand fon Kluge (nem. Günther Adolf Ferdinand von Kluge; Poznanj, 30. oktobar 1882 — Mec, 17. avgust 1944) je bio nemački feldmaršal, koji je bio jedan od najsposobnijih Hitlerovih komandanata na Istočnom frontu. Osim na Istočnom frontu, učestvovao je u Poljskoj i Francuskoj kampanji. Nakon toga je kolebljivo učestvovao u zaveri protiv Hitlera.

Ginter fon Kluge
Ginter fon Kluge
Lični podaci
Datum rođenja	(1882-10-30)30. 10. 1882.
Mesto rođenja	Poznanj ( Nemačko carstvo)
Datum smrti	17. 8. 1944. (dob: 61)
Mesto smrti	Mec ( Francuska)
Vojska	Nemačko carstvo (do 1918)  Vajmarska Republika (do 1933)  Nacistička Nemačka
Najviši čin	Feldmaršal
Godine služenja	Nemačka 4. armija Grupa armija Centar
Bitke i ratovi	Prvi svetski rat Drugi svetski rat
Nagrade	Gvozdeni krst Viteški krst

Biografija

Kluge je rođen u aristokratskoj porodici i služio je u Nemačkoj vojsci tokom Prvog svetskog rata. Nakon završetka vojne akademije, služio je u generalštabu u periodu između 1910. i 1918. godine. U međuratnom periodu je brzo napredovao u službi. Do čina pukovnika je stigao 1930. godine, a general poručnika tri godine kasnije. Čin general-pukovnika je stekao godinu dana kasnije, a komandu nad korpusom je dobio 1936. godine, kad i čin artiljerijskog generala. Bio je zainteresovan za mobilno ratovanje, čime je stekao Hitlerovo poštovanje, i osigurao svoj napredak u službi.^[1]

Bio je poštovalac tadašnjeg komandanta armije Vernera fon Friča, koji je penzionisan zbog optužbi da je homoseksualac. Zbog dobrog odnosa sa Fričom, i sam Ginter je poslat u penziju u februaru 1938. godine. Kako se rat približavao, tako je Ginter vraćen iz penzije, i već krajem 1938. kada je preuzeo komandu nad šestom grupom armija, stacioniranom u Hanoveru.^[2]

Klugeu se nisu sviđali Hitlerovi najbliži saradnici, koji su bili ogrezli u kriminalu i korupciji, i bio je zgrožen progonom Jevreja. Bio je jedan od oficira u generalštabu kome se nije sviđala Hitlerova politika koja je pozivala na ratovanje. Ali će i on, kao i većina drugih prihvatiti Hitlera, pošto su pobede počele da se nižu jedna za drugom. Kada je rat sa Poljskom došao na red, Kluge je tvrdio da se ne slaže sa Versajskim sporazumom, po kome je Nemačka morala da prepusti određene teritorije Poljskoj.

Tokom Poljske kampanje, Kluge se pokazao kao odličan poznavalac strategije na bojnom polju, i sa svojom armijom je prvi stigao do reke Visle. Ali ipak je iskazao gađenje prema akcijama snaga Rajnharda Hajdriha protiv Jevreja.

Na Zapadnom frontu se iskazao inovativnošću i hrabrošću sa kojom je upotrebljavao pancer divizije. Izgradio je blisak prijateljski i profesionalni odnos sa Ervinom Romelom, koji je u tim borbama bio podređen Klugeu. Hitler je 19. jula 1940. godine Klugea unapredio u čin feldmaršala, i odabrao ga da pomaže u organizaciji napada na Sovjetski Savez. Prebačen je u grupu armija Centar kojom je komandovao Fedor fon Bok.

Zavera protiv Hitlera

Kao i mnogi drugi, ni Kluge nije uspeo da ubedi Hitlera da ne preusmerava velike oklopne snage na istok Ukrajne i prema Lenjingradu. Bio je šokiran zato što je Hitler očekivao da se Moskva osvoji sa dosta oslabljenim pancer jedinicama. Nakon što je Hitler odbio da dozvoli ograničeno povlačenje tokom bitke za Moskvu i kako nije imao saosećanja prema vojnicima, Kluge je počeo da sumnja u njegovu psihičku stabilnost.

U junu 1942. Bok je zbog bolesti privremeno smenjen sa mesta komandanta Grupe armija Centar, a Hitler je Klugea postavio na njegovo mesto. Generalštab je bio u Smolensku, gde je službovao i Hening fon Treskov, koji je do tad već mnogo oficira uvukao u zaveru protiv Hitlera. Zavrenici iz grupe armija Centar su ubedili Klugea da je jedini način da se spase Nemačka je da se Hitler fizički eliminiše.

Kluge je pristao na plan da se Hitler namami u štab grupe armija Centar u Smolensku, gde su zaverenici planirali da ga ubiju. Ali kada je saznao da je plan bio da neko upuca Hitlera, on se usprotivio. Smatrao je da to ne ide na čast nemačkom oficiru. Zbog njegovog neslaganja, plan je obustavljen.

Hitler je 29. juna 1944. smenio Gerda fon Rundšteta sa mesta vrhovnom komandanta snaga u zapadnoj Evropi, i na njegovo mesto postavio Kluega. On je time stekao mogućnost da zaverenike snabdeva svim informacijama vezanim za Hitlerovo kretanje. Ali, nakon nekoliko dana provedenih sa Hitlerom, on je opet počeo da veruje da samo Hitler može spasiti Nemačku. Rundštet i Romel nisu bili time zadovoljni.

Nakon posete Romelovom štabu, i pošto je Romel saznao za novonastalo situaciju, on je pobesneo i rekao Klugeu da obiće jedinice na zapadnom frontu. Nakon inspekcije trupa, Kluge se vratio na stranu zaverenika. 16. jula Romel i Kluge su dobili informaciju, da je Klaus fon Štaufenberg, ušao u bliži krug Hitlerovih saradnika i da je bio spreman da ubije Hitlera. Nakon toga, vlast bi preuzela vlada na čelu sa Ludvigom Bekom i Karlom Gordelerom, koja bi pregovarala oko potpisivanja mira. Kluge je obećao pomoć samo u slučaju da Hitler bude ubijen, a Romel je oećao pomoć čak i u slučaju da se njegov komandant ne složi sa zaverom.

Veliki udarac za zaverenike je bio to što je Romel sutradan teško ranjen, čime im je jedina podrška ostao Kluge. 19. jula u Parizu, Klugeu je rečeno da će zavera biti sutra sprovedena u delo, a Kluge im je obećao pomoć. Uprkos neuspehu Julske zavere, general Karl-Hajnrih fon Štilpnagel je ispunio svoj zadatak, i uhapsio ceo kontigent SS i Gestapo jedinica u Parizu. Kada je Kluge čuo za neuspeh atentata, nije se očekivala pomoć sa njegove strane. Ipak, Štulpnagel nije tako lako hteo da odusta. On se odvezao do Klugeovog štaba u pratnji svog ađutanta pukovnika Cezara fon Hofakera. Hofaker je rekao Klugeu da on pod svojom komandom ima celokupnu nemačku vojsku na Zapadnom frontu, koju može da pokrene u ustanak protiv Hitlera. U najmanju ruku, mogao je da preda celu vojsku, i da time olakša saveznicima proboj do Berlina. Ali Kluge na to nije ništa rekao. Kada je Štulpnagel insistirao, Kluge mu je zapretio hapšenjem.

Sukob sa Hitlerom i smrt

Bitka za Normandiju se razvijala veoma nepovoljno za Nemce, i Kluge je molio Hitlera da povuče armije na obale Rajne, i da tu drže položaje, ali je Hitler to odbio. 15. avgusta, kada su savezničke trupe upale dublje u položaje Grupe armija Zapad, Kluge je napustio štab i počeo da razmišlja o predaji.

Za to vreme, u Hitlerovom štabu je presretnuta američka radio poruka, u kojoj se pitalo gde se nalazi Kluge. Hitler je odmah posumnjao da Kluge želi da pregovara o miru. Takođe se znalo da je istog dana i general Paton bio van svog štaba, i da je navodno pokušao da stupi u kontakt sa nemačkim predstavnikom, ali da se on nije pojavio. Takođe, načelnik obaveštajne službe generala Montgomerija je potvrdio da je Kluge nestao, i da se njegov poziv očekuje.

Kada su Klugea iz Hitlerovog štaba pitali zašto se celog dana nije javljao, on je rekao da je njegov auto sa komunikacionom opremom bio pogođen. Hitler mu nije poverovao i odmah ga je smenio i na njegovo mesto postavio fanatičnog nacistu Valtera Modela. Kluge je nakon toga odlučio da se vrati u Nemačku. Na putu za Nemačku je počinio samoubistvo, jer je bio ubeđen da će uspeti da ga povežu sa neuspelom zaverom protiv Hitlera.^[1]

Reference

1. jewishvirtuallibrary.org - Kluge
2. GuentherHansvonKluge

Günther von Kluge na Wikimedijinoj ostavi