Blefaritis

Blefaritis ili zapaljenje ivice kapka oka (lat. blepharitis) je hronični, obostrani zapaljenjski proces koji zahvata ivice kapaka.^[1][2][3]

Blefaritis
Novorođenče sa blažim oblikom blefaritisa na desnom oku
Specijalnost	oftalmologija
Klasifikacija i eksterni resursi
ICD-10	H01.0
ICD-9	373.0
DiseasesDB	1455
MedlinePlus	001619
eMedicine	oph/81
MeSH	D001762

Epidemiologija

Frekvencija

Blefaritis je uobičajen poremećaj očiju širom sveta. Na osnovu procene nekih autora, 86% svih pacijenata sa suvim očima imaju istovremeno i blefaritis, dok više od 25 miliona Amerikanaca pati od blefaritisa.^[4]

Mortalitet / Morbiditet

Tačna povezanost između blefaritisa i mortaliteta nije poznata, ali bolesti sa poznatom smrtnošću, kao što je sistemski eritematozni lupus, mogu imati blefaritis kao deo svoje konstelacije nalaza. Udruženi morbiditet uključuje gubitak vizuelne funkcije, blagostanja i sposobnosti za obavljanje svakodnevnih životnih aktivnosti. Proces bolesti može dovesti do oštećenja kapaka sa trihiozom, entropijom i ektropionom. Oštećenje rožnjače može dovesti do upale, ožiljaka, gubitka gladkosti površine, nepravilnog astigmatizma i gubitka optičke jasnoće. Ako se razvije teško zapaljenja, može doći do perforacije rožnjače.

Rasne razlike

Nijedna poznata studija ne pokazuje rasne razlike u incidenciji blefaritisa. Rosacea može biti češća kod plavokosih osoba, iako je ovaj nalaz možda uzrokovan time što se lakše i češće bolest dijagnostikuje kod ovih osoba.

Polne razlike

Nisu pronađene jasne razlika u incidenciji i kliničkim karakteristikama blefaritisa između polova.

Starost

Seborojični blefaritis je češći u starijoj životnoj dobi. Navedena srednja starost bolesnika je 50 godina.

Etiologija

Najčešċi uzrok je seboreja (sebborheic blepharitis), odnosno poremeċaj funkcije lojnih žlezda, u kome lojne žlezde proizvode više masti nego je potrebno. Seboreja kapaka je obično udružena sa seborejom trepavica, kože čela i glave, i kože u području iza ušiju. Uzrok seboreje mogu biti hormonalni i psihički poremeċaji. Kod ovog vida upale manje je izraženo crvenilo, a više pojačana masnoċa kapaka.

Drugi uzrok je infekcija lojnih žezda, uzrokovana stafilokokom (S. aureus ili S. epidermididis). Kod ovog tipa kapci su jače crveni. Nekada su oba uzroka povezana. U prvom slučaju govorimo o seboroičnom blefaritisu, u drugom o bakterijskom.

Pojava blefaritis je često udružena sa sistemskim bolestima, kao što su:

• rosacea,
• atopijski i seboroični dermatitis
• očne bolesti (suvo oko, halacion, trihijaza, ektropija i entropija, zarazni ili nezarazni konjuktivitis i keratitis).

Patofiziologija

Patofiziologija blefaritisa često počinje bakterijskom kolonizaciju očnih kapaka, koje dovode do direktne mikrobiološke invazije tkiva, oštećenja posredovanih imunološkim sistemom ili oštećenja nastalih proizvodnjom bakterijskih toksina, otpadnih proizvoda i enzima. Kolonizacija ivice kapka povećava se u prisustvu seboreje kože kapka ili disfunkcije meibovih žlezda.^[5]

Klasifikacija

Prema lokalizaciji

Blefaritis se prema lokalizaciji zapaljenja može podieliti na:

• Prednji (anteriorni) — kod koga je zapaljenje uglavnom usredsređeno na kožu, trepavice i veđa. Prednji blefaritis može biti stafilokokni i seboroičnivarijante.
• Zadnji (posteriorni) — kod koga su promene lokalizovane na otvorima meibomijske žlezde, meibomske žlezde, tarzalne ploče i bleforo-konjunktivni spoj

Prema etiologiji

Blefaritis se prema uzroku nastanka mo.e podeliti na:

• Seboroični – perutanje u obrvama/skalpu,
• Stafilokokni (hordeolum) ili bakterijski,
• Disfunkciju Meibomovih žlijezda.

Prema toku bolesti

Blefaristis se prema toku bolesti deli na;

• Akutni blefaritis
• Hronični blefaritis.^[6]

Klinička slika

Kliničkom slikom dominiraju sledeći simptomi i znaci bolesti:

• osjećaj peckanja u oku,
• osjećaj stranog tela u oku
• blagu fotofobija.

Dijagnoza

Inspekcijom kapaka uočavaju se krustaste promene na kapcima. Kod stafilokoknog blefaritisa mogu biti prisutni:

• mali intrafolikularni apscesi,
• sekundarna dermalna i epidermalna ulceracija,
• hiperemije,
• teleangiektazije
• zadebljanje oko baze trepavica u obliku 「collarettes「 (kad se skinu ostavljaju mali krvareći ulcer).

Osnovni znaci seboroičnog blefaritisa su:

• svetlucavo - voskast izgled kapaka,
• deskvamacija slićna peruti
• meke kruste koje ne ostavljaju ulkus za sobom (pacijent često ima perut i seboroični dermatitis).

Sekundarne promene zahvataju konjunktivu i korneju, a u slučaju disfunkcije Meibomovih žlijezda obično se nakuplja penušavi sekret u unutrašnjem kantusu. Sekret se lako istisne, a znaci zapaljenja su retko prisutni.^[7]

Terapija

Medikamentozna terapija

• Pranje kapaka dva puta dnevno mešavinom dečijeg šampona i vode uklanja debris i smanjuje marginalnu inflamaciju kod prednjeg blefaritisa.
• Aplikacija ili obloge rastvora borne kiseline 10-15 minuta, dva puta dnevno omekšava i olakšava skidanje krusta.
• Kod stafilokokne infekcije tobramicin kapi utrljavati u ivicu kapka tokom 7 dana.
• U blagom zadnjem blefaritisu, redovno istiskivanje sebuma uspostavlja kontrolu simptoma. Ako je zadnji blefaritis zahvaćen inflamacijom konjunktiva i kornea, indikovana je dugoročna sistemska primena antibiotikapod kontrolom oftalmologa

U sistemskoj terapiji zadnjeg blefaritisa ka antibiotici izbora proporučuju se:

• tetraciklin (250 mg dva puta dnevno),
• doksiciklin (100 mg dnevno) ili
• eritromicin (250 mg tri puta dnevno).^{[8][9][10][11]}