Aum (takođe Om), napisan u devanagariju kao ॐ, u sanskritu poznatijem kao praṇava (प्रणव, doslovno „da zvuči glasno“) ili auṃkāra (takođe kao Omkāra, ओंकार, doslovno „slog auṃ“) je mistični ili sveti slog u indijskim religijama, tj. u hinduizmu, budizmu i đainizmu.[1][2][3][4][5][6]
Sanskritski pojam koji označava saglasnost (otuda analogan starogrčkoj reči "amen").[7][8][9] Izvorno aum, predstavlja niz od tri slova čiji se smisao, po redu, različito tumači:
kao uvažena zamena za apsolutno, relativno, i odnos među njima; za budno stanje, stanje sna, i usnulost bez snova (čitav slog označava Bramana ,,koji prebiva u srcu svega");
za tri božanstva hindu trojstva: Brama - onaj koji stvara, Višnu - onaj koji neguje,
Šiva - onaj koji razara; a takođe se odnosi i na tri sveta. Ova se reč, u spisima Isa, Mundaka,
Taittirija i Čandogja upanišade, koristi da označi svet u celosti kao i njegove delove; zatim, umesto prošlosti, sadašnjosti i budućnosti,
kao i umesto reči atman, što znači suština svih stvari. U spisu Čandogja, om znači besmrtnost, u Maitrajani "osnovni zvuk", a u spisu Katha tvrdi se da se posredstvom ove reči može doseći Braman.
Om tako prerasta u mističan i sveti slog za čitav hinduizam, i stavlja se na početak i na kraj svakog svetog napeva. Osim toga on je postao mantra, a u pisanoj formi mandala, radi upotrebe pri religioznom posredovanju i religioznom posvećenju.
Na sanskritu ("Gle, dragulj u lotosu"), od reči mani ("dragulj") i padme (,,10- tus"). Najčuvenija mantra tibetanskih molitvi, koja je s vremenom, kroz bez¬broj revolucija, potisnula konkurentske napeve. Ovaj napev je u neizmenje¬nom obliku dopro do Tibeta u 17. ili 18. veku iz indijskog tantričkog budizma. Dovođenje u vezu dragulja i lotosovog cveta upućuje na zajednicu muških i ženskih principa.
Središnju ulogu u tibetanskom budi¬zmu ima mantra Avolakitešvara, pod imenom Bodisatva. Ponavljanjem molitve priziva se božanstvo. Pri posvećenju, Tibetanci izgovaraju molitvu u šest delova, pri čemu odašilju svetlost kojom otklanjaju zlo i donose blaženstvo i mir, ne samo sebi, već i svim ostalim bićima.
Šest slogova mantre smatraju se za šest buda, šest boja i šest "carstava sve¬snih bića", u samom središtu kulta Avolakitešvara, gde se mantra izgovara šest puta na svakih 12 sati dana i noći.
Filozofija i religija: istočna i zapadna misao: rečnik / Viljem Riz; preveli sa engleskog Jovan Babić ... [et al.]. Beograd: Dereta, 2004 (Beograd: Dereta).
Kratka istorija ideja: religija i filozofija u prošlosti i danas: udžbenik za srednje škole i fakultete / Linda Smit, Vilijam Rejper; preveo Nebojša Radosavljević. Beograd: Narodna knjiga - Alfa, 2005
Annette Wilke and Oliver Moebus (2011), Sound and Communication: An Aesthetic Cultural History of Sanskrit Hinduism, De Gruyter, ISBN978-3110181593, pages 435-456