Ђ

Slovo Ђ ђ (Ђ ђ) je ćiriličko slovo, ekvivalent latiničnom slovu Đ.

Ћириличко слово Ђ
Позиција у Уникоду
Велико: U+0402
Мало: U+0452
Слова словенских језика
А	Б	В	Г	Ґ	Д	Ђ
Ѓ	Е	Ѐ	Ё	Є	Ж	З
З́	Ѕ	И	Ѝ	І	Ї	Й
Ј	К	Л	Љ	М	Н	Њ
О	П	Р	С	С́	Т	Ћ
Ќ	У	Ў	Ф	Х	Ц	Ч
Џ	Ш	Щ	Ъ	Ы	Ь	Э
Ю	Я
Слова несловенских језика
Ӑ	Ӓ	Ә	Ӛ	Ӕ	Ғ	Ҕ
Ӻ	Ӷ	Ԁ	Ԃ	Ꚉ	Ӗ	Ӂ
Җ	Ӝ	Җ	Ԅ	Ӟ	Ԑ	Ӡ
Ԇ	Ӣ	Ҋ	Ӥ	Қ	Ӄ	Ҡ
Ҟ	Ҝ	Ԟ	Ԛ	Ӆ	Ԓ	Ԡ
Ԉ	Ԕ	Ӎ	Ӊ	Ң	Ӈ	Ҥ
Ԣ	Ԋ	Ӧ	Ө	Ӫ	Ҩ	Ԥ
Ҧ	Ҏ	Ԗ	Ҫ	Ԍ	Ҭ	Ԏ
Ӯ	Ӱ	Ӳ	Ү	Ұ	Ҳ	Ӽ
Ӿ	Һ	Ԧ	Ҵ	Ҷ	Ӵ	Ӌ
Ҹ	Ꚇ	Ҽ	Ҿ	Ӹ	Ҍ	Ӭ
		Ԙ	Ԝ	Ӏ
Историјска слова
Ꙉ	Ѻ	Ѹ	Ѡ	Ѽ	Ѿ	Ҁ
Ѣ	Ꙓ	Ꙗ	Ѥ	Ѧ	Ѫ	Ѩ
Ѭ	Ѯ	Ѱ	Ѳ	ֹѴ	Ѷ	Ꙟ
Диграфи ћирилице
Сва слова ћирилице

Istorija

Slovo Ђ je nastalo od ranoćiriličkog slova Ꙉ ꙉ.

U staroslovenskoj azbuci ime slova je bilo ꙉervъ, što je značilo »drvo«.

Današnje Ђ je konstruisano po nalogu Vuka Stefanovića Karadžića. Postojalo je više predloga za slovo (jedan je napravio Pavle Solarić, a drugi Gligorije Geršić). Varijanta koja je danas u upotrebi je napravljena od strane Lukijana Mušickog.^[1]

Upotreba

Slovo Đ se koristi samo u srpskohrvatskom jeziku, ponekad se transkribuje i kao Dj dj (kao u ranoj Gajevoj latinici). Đ je šesto slovo azbuke srpskog jezika, a koristi se kao predstavnik zvučnog mekog afrikata ().

Srodna slova

• Ć ć: slovo ćirilice
• Ѓ ѓ: slovo ćirilice
• Đ đ: slovo latinice
• J j: slovo latinice
• Ꙉ ꙉ: slovo ćirilice

Reference

1. Đorđić 1971

Literatura

• Đorđić, Petar (1971). Istorija srpske ćirilice: Paleografsko-filološki prilozi (1. izd.). Beograd: Zavod za izdavanje udžbenika.