Sekst Julije Afrikanac

Sekst Julije Afrikanac (latinski: ), hrišćanski putnik i istoričar iz poznog 2. i ranog 3. veka naše ere. Pre svega je značajan zbog njegovog uticaja na Euzebija, na sve kasnije pisce crkvene istorije među Ocima i na čitavu grčku školu letopisaca.

Poreklo i život

Sudeći po njegovom imenu, bio je iz Afrike. Suidas ga naziva "libijskim filozofom", a Gelzer smatra da je bio rimskog porekla^[1]. Sam Julije je sebe nazivao Jerusalimcem — što neki istoričari smatraju njegovim rodnim mestom^[2] — a živeo je u susednom Emausu. Njegova hronika ukazuje na poznavanje topografije Palestine^[3].

O njegovom životu se malo zna, svi datumi su neizvesni. Jedna tradicija ga smešta u vreme cara Gordijana III (238-244), drugi ga pominju pod Aleksandrom Severom (222-235). Izgleda da je poznavao Abgara VIII, hrišćanskog kralja Edese (176-213).

Mogao je služiti pod Septimijem Severom protiv Ozroenjana 195. Išao je u poslanstvu caru Aleksandru Severu da moli za obnovu razrušenog Emausa. Njegova misija je bila uspešna, pa je Emaus od tada bio poznat kao Nikopolis.

Julije je putovao u Grčku i Rim i išao u Aleksandriju na studije, privučen slavom tamošnje katihetske škole, moguće oko 215. godine^[4]. Od jezika je znao grčki (kojim je i pisao), latinski i hebrejski. Jedno vreme je bio vojnik, takođe i pagan. Sva dela je napisao kao hrišćanin.

Nejasno je da li je Julije Afrikanac bio laik ili klerik. Tillemont, na osnovu toga što se svešteniku Origenu obraća sa "dragi brate", tvrdi da je i Julije morao biti sveštenik^[5], ali Gelzer ukazuje da to ne mora biti tako^[6]. Neki ga nazivaju episkopom, ali tek u 4. veku.

Dela

Napisao je istoriju sveta (Chronographiai, u pet knjiga), od Postanja do 221. godine n.e., što prema njegovim proračunima obuhvata 5723 godine. Izračunao je da je od Postanja do Isusa prošlo 5500 godina, što bi Inkarnaciju postavilo na prvi dan AM (Anno Mundi) 5501. (tj. 25. mart 1. godine pne.; prema Venance Grumel, La Chronologie, 1958). Ovaj način računanja je doveo do nekoliko era Postanja korišćenih na grčkom istoku Mediterana, koje su Postanje smeštali unutar jedne decenije od 5500. pne. (v. Vizantijski kalendar, Datiranje postanja).

Istorija, pisana s apologetskim ciljem, nije sačuvana, ali se obimni izvatci iz nje mogu naći u Euzebijevom Chronicon-u, gde je dosta korišćena u sastavljanju spiskova ranih episkopa. Fragmenti se takođe mogu naći kod Đorđa Sinkela, Kedrena i u Chronicon Paschale. Euzebije (Crkvena istorija i. 7; vi. 31) daje neke ulomke iz njegovog pisma nekom Aristidu, u kojem se razrešava neslaganje između Matije i Luke u Hristovoj genealogiji pozivajući se na jevrejski zakon leviratskog braka, koji je nalagao muškarcu da se oženi bratovljevom udovicom, ako bi ovaj umro bez potomstva. Sačuvani su i njegovo sažeto i umesno pismo Origenu u kojem poriče autoritet onog dela Knjige Danijelove koji prenosi priču o Suzani, kao i Origenov raspričani i nekritični odgovor.

Afrikancu je pripisano i enciklopedijsko delo pod naslovom Kestoi (Κεστοί - "izveženi"), koje se bavi poljoprivredom, prirodnom istorijom, vojnom naukom itd., ali to je osporeno na osnovu sekularnog i često lakovernog karaktera. August Neander sugeriše da ga je Afrikanac napisao pre nego što se posvetio verskim temama. Jedan fragment Kestoi-a je nađen među Papirusima iz Oksirinhusa. Prema Novoj Šaf-Hercogovoj enciklopediji religijskog znanja, Kestoi su "izgleda zamišljeni kao neka vrsta enciklopedije matarijalnih nauka sa srodnim matematičkim i tehničkim disciplinama, ali koje sadrži veliki udeo tek neobičnih, trivijalnih ili čudesnih stvari, na osnovu čega je Julijevo autorstvo dovedeno u pitanje. Među objavljenim delovima su odeljci o poljoprivredi, liturgiologiji, taktici i medicini (uključujući veterinu)".

Fusnote

1. Gelzer, Sextus Julius Africanus und die Byzantinische Chronographie, Leipzig 1898, p. 4f.
2. Martin Wallraff (ed.), Iulius Africanus: Chronographiae. The Extant Fragments, reviewed by Hagith Sivan (Bryn Mawr Classical Review)
3. Gelzer, p. 10.
4. Gelzer, p. 11.
5. Louis-Sébastien Le Nain de Tillemont, Mémoires pour servir à l'histoire ecclésiastique, III, Paris, 1693, 254
6. Gelzer, p. 9.

Reference

(na engleskom:)

• Catholic Encyclopedia: Julius Africanus
• Šablon:1911

Članak uključuje tekst iz jedanaestog izdanja Encyclopædiæ Britannicæ iz 1911., koja je sada u javnom vlasništvu.

• H. Gelzer, Sextus Julius Africanus und die Byzantinische Chronographie. Leipzig, 1898. Online at the Internet Archive. Accessed 8 December 2009.
• M. Wallraff, L. Mecella (hg), Die Kestoi des Julius Africanus und ihre Überlieferung (Berlin und New York, de Gruyter, 2009), 395 S. (Texte und Untersuchungen zur Geschichte der altchristlichen Literatur, 165).