From Wikipedia, the free encyclopedia
Pterois je rod otrovnih morskih riba potekao sa Indo-Pacifika. Naziv riba lav dobili su po svojim bodljama koje podsećaju na lava. Karakterišu se vidljivom paletom upozoravajućih boja. Na njihovom telu nalaze se crvene, bele, bež, žute, narandžaste ili crne pruge, dok su otrovne bodlje na perajima.[1][2] Pterois vrste su popularne akvarijumske ribice.[1] Pterois radiata, Pterois volitans i Pterois miles su najčešće proučavane vrste u rodu. Pterois volitans i Pterois miles su odnedavno i značajne invazivne vrste na zapadu Atlantika, Karipskog i Sredozemnog mora.[3][4]
| Riba lav | |
|---|---|
 | |
| Pterois volitans | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | Životinje |
| Koljeno: | Svitkovci |
| Razred: | Zrakoperke |
| Red: | Škarpinke |
| Porodica: | Bodeljke |
| Potporodica: | Pteroinae |
| Rod: | Pterois Oken, 1817. |
Trenutno postoje dvanaest poznatih vrsta ovog roda:
.JPG)
.JPG)
Riba lav u Atlantiku je dužine od 5 do 45 centimetara, težine 0,025—1,3 kilograma. Poznata je po svojoj lepoti, otroovnim bodljama i jedinstvenim pipcima. Mlade ribe lavovi imaju jedinstveni pipak koji se nalazi iznad njihovih očnih duplji, koji varira u fenotipu između vrsta. Ovaj pipak ima ulogu u privlačenju plena i u seksualnoj selekciji.
Ova vrsta može živeti od pet do petnaest godina. Ženke ispuštaju dve količine sluzi ispunjene jajima, koje često mogu da sadrže čak 15.000 jaja. Broj studija o reproduktivnim navikama Pterois se značajno povećao u poslednjoj deceniji. Sve vrste ribe lava su upadljivih boja sa prugama i širokim bodljama, što naglašava njihovu sposobnost odbrane.
Ribe lavovi su mesožderi. Veće vrste se hrane uglavnom sitnim ribama poput glavoči, slingurki, Pempheridae ili Apogonidae. Manje vrste se uglavnom hrane malim rakovima. Mogu jesti čak i mlade glavonožce. Plen uglavnom odvode u ćošak uz pomoć širenja grudnih peraja, koji tamo biva usisan naglim otvaranjem usta. Često love i u grupi. Prilikom grupnog lova, plen okruže u malim rojevima. Dele svoj mrtav plen pravično.
Žive od deset do petnaest godina.
Riba lav živi u stenama i koralnim grebenima tropskog Indo-Pacifika i Crvenog mora. Neke vrste imaju vrlo široku distribuciju, dok druge, kao što su havajska riba lav i endemska riba lav, žive samo u vrlo malom području. Mlade ribe gostuju u mangrovima. Skoro sve vrste žive isključivo sedeći u plitkoj vodi, a veliki primerci često popunjavaju olupine. Dve Pterois vrste, Pterois volitans i Pterois miles odnedavno su postale invazivne vrste u zapadnom Atlanskom okeanu, na istočnoj obali SAD-a, od Floride do Njujorka, a posebno se šire kod Kariba. Pterois volitans čini oko 93 % invazivnog stanovništva u zapadnom Atlantiku. Do invazije je došlo jer je neko od akvarijumskih vlasnika pustio svoje primerke ribe lava ili su se jaja ove ribe (koja veoma podsećaju na planktone) prenela preko balastnih voda koje su korišćene u brodovima. Pterois miles sada migrira kroz Suecki kanal u jugoistočni mediteran. Ova vrsta je u roku od godinu dana cele obale Kipra okrenula (od 2016. godine).
Dendrochirus brachypterus živi u grupama sa dominantim mužjakom i nekoliko malih mužjaka i ženki. Zebra riba lav živi usamljena i sastaje se sa drugim ribama samo u određenim zonama za sastanak. Udvaranje počinje nakon žestoke borbe mužjaka nakon zalaska sunca. Mužjaci postaju tamni tokom udvaranja dok ženke svetle. Tokom mrešćenja, ženkama je trbuh natečen i srebrnaste boje. Partneri plivaju na površini vode, ležeći na svojoj strani i u isto vreme gurnu jaja i semena. Od 2.000 do 15.000 jaja plovi zajedno u vidu želatinaste mase. Larve nakon 24—36 sata su dužine 1—1,5 milimetara. Nakon četiri dana njihovo grudno peraje je već značajno poraslo i polako počinju da se hrane. Kada dostignu dužinu od 1 centimetra odlaze u kamen ili koralni greben i tamo vode život skrivajući se. Mladunci često poseduju šare u obliku očiju na perajima.
Otrov se nalazi u teškim mlazevima u 13 leđnih peraja, 3 analna peraja i 2 ventralna peraja. Postoje dva uzdužna žljeba koja su postavljena u gornje dve trećine sa otrovnim žlezdanim tkivima. Brazde i žlezdana tkiva su prekrivena tankom kožom. Kanali za kontrolu otrova ne postoje. Kada dođe do kidanja kože, otrov se istiskuje iz žlezda. Otrov sadrži acetilholin, koji izaziva grčenje mišića, takođe ove ribe imaju i nepoznati otrov. Iako nije fatalan za čoveka, ubod šiljka je veoma bolan i izaziva glavobolje, povraćanje i teškoće u disanju. Najgori bol prođe za sat vremena, ali ga neki ljudi osećaju nedeljama. Otrov se ne koristi za hvatanje plena, već samo za odbranu. U slučaju opasnosti, riba lav proteže svoja otrovna peraja protiv napadača, u suprotnom biva pojedena od predatora. Škarpine, Fistularia-i grdobina ili razne jegulje ih gutaju cele. Morsko prase ujeda ribu lava, a zatim jede njegove delove.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
