From Wikipedia, the free encyclopedia
Pasivni infracrveni senzor (en. passive infrared sensor, skraćeno PIR) je eletronski senzor koji meri infracrveno zračenje tela u vidnom polju. Ovi senzori se najčešće koriste u detektorima kretanja, koji imaju primenu u sigurnosnim alarmima, automatskoj rasveti i slično.
U većini detektora kretanja primenjuje se tehnika poznata pod nazivom pasivno infracrveno zračenje, a upotrebljava se u kolima napona 220 volti. Ti detektori obično se postavljaju na zid ili na vrh reflektora i zauzimaju dosta prostora. Postoje i kompaktni detektori kretanja koji se napajaju baterijama.[1]
Unutrašnjost pasivnog infracrvenog senzora prilično je jednostavna. PIR senzori kretanja sadrže dva kristala, sočivo i malo elektronsko kolo. Kada infracrvena svetlost (u osnovi, toplota koju generiše neko telo) pogodi kristal, on generiše elektricitet. Svaka osoba, kao i sva druga živa bića, odaje toplotu, pa se detektor kretanja aktivira kada mu se približite.
Detektori kretanja najčešće imaju tri izvoda: uzemljenje, izvor pozitivnog napona i izlaz za senzor. Ako PIR detektor kretanja napaja se naponom od 5 volti, napon na izlazu će biti oko nula volti kada ne detektuje kretanje. Kada se neko pokrene u dometu detektora, napon na izlazu iznosi oko 5 volti.[1]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
