From Wikipedia, the free encyclopedia
Pali kanon je zbirka spisa teravada budizma, koji su sačuvani na pali jeziku.[1] Kanon na pali jeziku se sastoji od „tri korpe“ (ili „košare“) - zbog čega se naziva Tipitaka (sanskrit: Tripitaka) - a sastoji se od sutri (kazivanja Bude lično), vinaje (discipline) i abidarme (doktrine).[2]
Tipitaka je jedini potpuno sačuvan kanon od svih ranih budističkih škola, te je najbliži izvornom Budinom učenju. Budistički kanon ne čini jedna knjiga, poput Novog zaveta u hrišćanstvu ili Kurana u islamu, već ogroman korpus tekstova u kojima je vekovima posle Budine smrti beleženo njegovo učenje.[3]
Kanon je vekovima prenošen usmeno, da bi kroz seriju budističkih sabora bio standardizovan i zapisan.[4] Prvi štampani delovi Kanona pojavili su se u 19. veku[5], a danas na internetu postoje kompletna elektronska izdanja.[6]
Pali kanon se satoji od tri glavna dela, koji se na paliju nazivaju pitaka (piṭaka, korpa). Zbog toga je ovaj kanon tradicionalno poznat kao Tipitaka (Tipiṭaka; Tri korpe).
| Dio serije članaka na temu Budizam
| |
|
Historija budizma | |
|
Temelji | |
|
Ključni termini | |
|
Vodeće ličnosti | |
|
Praksa i postignuća | |
|
Budizam po regijama | |
|
Budističke škole | |
|
Tekstovi | |
|
Komparativne studije | |
U Budino vreme religijski tekstovi nisu bili pisani, već su učeni usmeno od učitelja, a učenik je morao da ih zapamti i kasnije prenese svojim učenicima. To je presudno uticalo i na formu u kojoj su Budini govori sačuvani (kao recitacije), jer su morali proći kroz proces redakcije i primene raznih mnemotehničkih sredstava u samom tekstu, kao što je ponavljanje istih, standardnih formula, radi lakšeg memorisanja.[7]
Nekoliko meseci posle Budine smrti, na prvom budističkom saboru okupili su se najistaknutiji učenici da bi po sećanju recitovali učiteljeve govore kojima su prisustvovali i tako odredili šta se smatra autentičnim učenjem. Budinom verni pratilac Ananda je dao najveći doprinos ovom konsolidovanju Kanona, a posebno Suta pitake, zahvaljujući svojoj neverovatnoj moći pamćenja. Recitujući neki govor, kao potvrdu da mu je lično prisustvovao i tako svom kazivanju dao pečat autentičnosti, započinjao ga je upravo rečima: „Ovako sam čuo” (pali: Evaṃ me sutaṃ). Od tada do danas ova rečenica u pali kanonu jeste simbol i najava istinskog Budinog učenja.[8]
Tokom vekova, unutar sange postojali su monasi specijalizovani za pamćenje sutri.[7] Sariputa je bio učeni brahman koji je verovatno bio prvi sistematizator Budinog učenja po tradicionalnoj indijskoj metodi mnemotehničkih šablona.[9] Metoda šablonizacije Budinih govora je dosegla usavršenje u ranoj budističkoj književnosti.[9]
Za vladavine kralja Ašoke, u 3. veku p. n. e, Budino učenje je preneto na Šri Lanku, gde su oko 100. godine p. n. e. dela pali kanona zapisana i pohranjena iz straha pred progonima.[10]
Pali kanon je konačno zapisan četiri veka posle Budine smrti, na saboru u Šri Lanki u 1. veku p. n. e. Prema predanju, bilo je vreme velike gladi, broj monaha se veoma smanjio, te je postojala opasnost da usmeno prenošenje Kanona bude potpuno prekinuto. Legenda kaže da je za svaku nikaju ostao samo po jedan monah koji ju je znao celu napamet. Da bi se izbegao potpuni gubitak Kanona, odlučeno je da se on zapiše na palmovim listovima, a nadalje je prepisivan.[11]
Tipitaka uključuje tri zbirke:
Vinaja pitaka i Suta pitaka su vrlo slične onome što se na osnovu sačuvanih fragmenata može rekonstruisati kao kanoni ostalih ranih budističkih škola. Međutim, Abidama pitaka je očigledno nastajala kasnije i otuda su i razlike znatno veće.[12]
Vinaja pitaka je daleko više od puke liste pravila. Sadrži takođe priče kojima se opisuje nastanak svakog pravila, pa tako dobijamo detaljan opis na koji način je Buda rešavao problem održavanja harmoničnih odnosa unutar mnogobrojne i raznorodne duhovne zajednice. Sastoji se iz četiri dela:
Sutta pitaka, drugi deo Tipitake, sastoji se od preko 10.000 sutta ili govora, koje je izgovorio Buda ili neko od njegovih najbližih učenika, tokom 45-godišnjeg širenja učenja. U njoj su takođe sabrani i stihovi drugih članova monaške zajednice.
Sute su grupisane u pet zbirki (nikaua):
Prve četiri nikaje imaju svoje pandane u kasnije nastalom kanonu severnog, mahajana budizma (Kina, Mongolija, Koreja, Japan), čiji se delovi nazivaju agama („predaja”). Te zbirke, u formi u kojoj danas postoje, zapravo su sačinjene od delova kanona tri ili četiri rane budističke škole u Indiji (tradicija kaže da ih je bilo ukupno 18), a sačuvane su samo u kineskom prevodu. Mnogo je sličnosti u prve četiri agame s pali kanonom, što potvrđuje da su tekstovi koje danas imamo uglavnom nastali pre podele ranog budizma na različite pravce.[3]
Abidama pitaka (Abhidhamma piṭaka) ili Košara sistematske razrade učenja, je deo kanona u kojem se detaljno i uz pomoć specifičnih tehničkih termina analizira Budino učenje. Ova zbirka tekstova svoj oblik je dobijala u vekovima posle Bude, otprilike tri veka posle njegove smrti je uključena u Pāli kanon. [13]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
